EU menja pravila igre na tržištu hrane: Koliko su domaći proizvođači spremni i sledi li nam rast cena?

Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji. Iako su domaći proizvođači u velikoj meri usklađeni sa tim pravilima, novi troškovi su izvesni, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. Inače, nazivi poput "slanina“ ili "odrezak“ neće moći da se koriste za biljne proizvode.

Evropska unija ponovo menja pravila igre na tržištu hrane – ne samo za proizvođače u državama članicama, već i za sve koji žele da izvoze na to tržište. Novi propisi koje je podržao Evropski parlament imaju za cilj jačanje položaja poljoprivrednika, ali i uvođenje strožih standarda u označavanju proizvoda i veću transparentnost u lancu snabdevanja.

Jaz sve veći: Ovo su najbogatije i najsiromašnije zemlje u Evropi, evo kako se kotira Srbija

Švedska najavila paket ekonomskih mera: Veće subvencije za energiju i manji porez na gorivo

Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na zabranu da se nazivi poput "slanina“ ili "odrezak“ koriste za proizvode koji ne sadrže meso.

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović ističe, u razgovoru za RTS, da je reč o očekivanom koraku.

"Meso i mleko, odnosno animalni proizvodi, uvek su u fokusu jer su najosetljiviji – od proizvodnje do konzumacije. Ovo je logičan sled regulative koja ima za cilj da uredi tržište“, kaže Budimović.

Naglašava da propisi imaju dvostruku ulogu. "Cilj je da se zaštite i proizvođači i potrošači. Poseban fokus je na trgovačkim ugovorima između proizvođača i velikih trgovinskih lanaca“, objašnjava Budimović.

Novi izazovi – ambalaža i ekologija

Pored deklarisanja, sve veći značaj dobija i zaštita životne sredine. Očekuju se promene u načinu pakovanja proizvoda, uključujući smanjenje upotrebe plastike.

"Ambalaža će morati da se menja. Sve se više govori o ukidanju malih plastičnih pakovanja i prelasku na biorazgradive materijale. To će zahtevati dodatna ulaganja“, navodi Budimović.

Potpisan memorandum u Veroni: Poljoprivredna saradnja Srbije i Italije unapređuje se u 22 oblasti

Dodaje da ove promene neće stupiti na snagu odmah, jer je reč o zahtevnom i skupom procesu.

Koliko su domaći proizvođači spremni

Kada je reč o srpskim proizvođačima, Budimović ocenjuje da su oni koji već izvoze u Evropsku uniju uglavnom spremni.

"Oko 90 odsto poslovanja već je usklađeno sa pravilima Evropske unije. Neki naši standardi su čak i stroži. Najveći izazov biće ulaganja u ekologiju i novu ambalažu“, ističe Budimović.

Dodaje da promene u označavanju proizvoda neće biti drastične. "To su više nadogradnje postojećeg sistema, ne očekuju se radikalne izmene u proizvodnji“, kaže Budimović.

Da li sledi rast cena hrane

Iako se nove regulative uvode sa ciljem uređenja tržišta, njihov efekat na cene hrane gotovo je izvestan.

"Poskupljenja su neminovna, ne samo zbog regulative već i zbog rasta cena energenata, đubriva i problema u transportu“, upozorava Budimović.

Prema njegovim rečima, jasnija slika mogla bi da se vidi nakon žetve pšenice.

Mračne prognoze ekonomista: Posle energetske krize stiže udar na hranu, evo ko najviše gubi

"Svi ključni inputi su poskupeli i to će se neminovno odraziti na krajnju cenu proizvoda“, kaže sagovornik Jutarnjeg programa.

Prehrambena sigurnost kao prioritet

Globalni poremećaji dodatno su ukazali na značaj domaće proizvodnje hrane.

"Važno je da jačamo sopstvenu proizvodnju. Vidimo koliko brzo dolazi do poremećaja na globalnom tržištu – od geopolitičkih kriza do bolesti životinja“, naglašava Budimović.

Podseća da prehrambena sigurnost ima širi značaj. "To nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje bezbednosti države“, zaključuje Budimović.

Plaćate pun porez na imovinu? Ovu olakšicu mnogi ignorišu, a štedi do 75 odsto

Energenti i inflacija u porastu: Ima li Srbija odgovor na krizu sa Bliskog istoka?