Hrana ponovo pokreće inflaciju: Gde su u Evropi najveća poskupljenja?

Rast cena hrane u Evropi bio je umeren ove godine, ali sveži proizvodi postaju sve skuplji, uz skok od osam odsto u Francuskoj i prekide u snabdevanju koji ostavljaju prazne police na jugu Italije.

Svako ko je krajem oktobra ušao u supermarket u Napulju, ili bilo gde drugde na jugu Italije, mogao je zateći poluprazne rafove sa voćem. Oko dve nedelje, vozači kamiona, besni zbog cene dizela, blokirali su puteve i luke širom južne Italije. Magacini su prestali sa utovarom, a police sa mesom, svežim mlekom, voćem i flaširanom vodom u Kampaniji, Pulji i Kalabriji su se ispraznile - u nekim manjim prodavnicama za samo jedan dan.

Evro beleži rast u odnosu na dolar: Politička dešavanja u SAD menjaju stanje na tržištu

Zaposlenima u javnoj upravi stiže prvi deo plate: Evo kada leže ostatak novca

U oktobru je neprerađena hrana u Italiji koštala 7,5 odsto više nego godinu dana ranije, što je porast u odnosu na 5,5 odsto zabeleženih u septembru, pokazuju preliminarni podaci nacionalnog zavoda za statistiku Istat. Cene tipične potrošačke korpe (hrana, proizvodi za domaćinstvo i ličnu negu) porasle su za 2,5 odsto, u poređenju sa prethodnih 1,5 odsto.

Italija je ekstreman slučaj, ali jasno ukazuje na ono što se dešava širom Evrope: nakon jedne relativno mirne godine, nedeljna kupovina ponovo postaje sve skuplja.

Energenti u fokusu, dok su cene hrane mirovale

Inflacija u evrozoni dostigla je četiri odsto u oktobru, što je najviši nivo u više od tri godine, prema preliminarnim podacima koje je objavio Eurostat.

Glavni pokretač bili su energenti. Gorivo, struja i grejanje bili su 20,8 odsto skuplji nego godinu dana ranije. S druge strane, cene hrane su rasle znatno sporije.

Cene hrane, alkohola i duvana porasle su za 1,6 odsto u evrozoni u oktobru u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Na nivou cele EU, hrana i bezalkoholna pića bili su skuplji za samo 0,6 odsto u septembru, što je poslednji mesec sa dostupnim podacima za svaku zemlju.

Međutim, ako se situacija sagleda izbliza, slika je prilično neujednačena. Cene prerađene hrane, alkohola i duvana porasle su za samo 0,5 odsto u oktobru na godišnjem nivou. Nasuprot tome, cene neprerađene hrane, koje obuhvataju artikle poput voća, povrća, mesa i ribe, skočile su za 4,6 odsto, u poređenju sa 2,7 odsto iz avgusta.

"Energenti i hrana su podstakli rast cena, dok bazna inflacija ostaje uglavnom stabilna uprkos tekućem energetskom šoku", naveo je Nikola Nobile, glavni ekonomista za Italiju u kompaniji Oxford Economics.

Ovo ima smisla kada razmislite o tome kako hrana stiže do polica. Traktori idu na dizel, plastenicima je potrebno grejanje, a gotovo sve se prevozi kamionima. Kada ti troškovi skoče, sveži proizvodi - koji ne mogu mesecima da stoje u magacinu, postaju posebno izloženi poskupljenjima.

Velike ekonomije beleže isti trend

U Francuskoj su cene hrane u oktobru ukupno porasle za 1,2 odsto. Ipak, sveži proizvodi su bili 8 odsto skuplji nego godinu dana ranije, prema podacima statističkog zavoda INSEE, što je blagi pad u odnosu na septembarskih 9,5 odsto.

U Nemačkoj je hrana bila skuplja za samo 0,4 odsto. U Portugaliji su cene neprerađene hrane porasle za 3,7 odsto, isto kao i u septembru, dok su u Španiji cene hrane u oktobru i dalje rasle, mada sporije nego pre godinu dana.

Kipar na vrhu, Švedska na dnu liste

Septembarski podaci pokazuju gde su potrošači najteže pogođeni. Kipar je imao najoštriji rast, sa hranom i bezalkoholnim pićima skupljim za četiri odsto nego godinu dana ranije. Slede Španija (2,7 odsto), Rumunija (2,6 odsto), Malta (2,5 odsto) i Portugalija (2,4 odsto).

Van EU, Turska beleži znatno višu stopu, uz skok cena hrane od 27,6 odsto za godinu dana.

Ipak, u 14 od 27 zemalja Evropske unije, hrana i bezalkoholna pića su zapravo bili jeftiniji nego pre godinu dana. Najveći pad zabeležen je u Švedskoj, gde su cene pale za 6,3 odsto. Ovo je rezultat Vladine odluke da 1. aprila prepolovi PDV na hranu (sa 12 na 6 odsto), a ova mera ostaće na snazi do kraja 2027. godine. Letonija, Mađarska i Češka takođe su zabeležile pad cena hrane između 3,8 i 4,8 odsto.

Pet godina kasnije: Istočna Evropa nosi najveći teret

Trenutni, manji rast cena dolazi kao dodatak na onaj prethodni, izuzetno veliki. Od septembra 2021. godine, kada su cene energenata počele da divljaju, hrana u EU je postala skuplja za oko trećinu.

U Mađarskoj su cene skočile za više od 50 odsto. U Bugarskoj, Estoniji i Rumuniji povećanje je nešto iznad 50 odsto, dok je u Luksemburgu, Švedskoj i Francuskoj bliže četvrtini.

Nekoliko zemalja sa najvećim poskupljenjima su ujedno i one u kojima hrana zauzima najveći udeo u potrošnji domaćinstava. Za porodicu u Bukureštu ili Sofiji, poskupljenje od dva odsto na kasi može uzeti mnogo veći deo kućnog budžeta nego isti takav rast u Luksemburgu.

Ekonomisti očekuju da će ukupna inflacija nastaviti da raste. Pantheon Macroeconomics predviđa da će inflacija u evrozoni dostići vrhunac od 4,5 odsto u januaru, uz očekivanje da će Evropska centralna banka podići kamatne stope u decembru.

Oktobarski podaci sugerišu da bi rast cena hrane mogao da se ubrza baš u trenutku kada stignu prvi zimski računi za grejanje. U delovima južne Italije, kupci su to već uveliko osetili na svojoj koži.

Banka Amerike: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost

Volstrit u zelenom nakon ubedljive pobede demokrata: Trampovo priznanje otklonilo neizvesnost