Kriza sa Bliskog istoka stiže i do Srbije: Sagovornici za UNU upozoravaju na rast troškova
Oprez u upravljanju ličnim finansijama
Autor: Mia Đaković
12.04.2026. 21:00
Podeli:
Iako je Bliski istok hiljadama kilometara udaljen, posledice sukoba sve su vidljivije i u našem regionu. Rast cena nafte pokrenuo je lančanu reakciju. Poskupela su putovanja, troškovi života rastu, a kućni budžeti sve teže izdržavaju svakodnevne izdatke.
Da li građani zbog toga menjaju svoje navike i da li su morali nečega da se odreknu?
Mesecima, čak i godinama, svakodnevno slušamo ista upozorenja - dolazi kriza, i to takva čije razmere još ne možemo ni da sagledamo. Od izbijanja rata na Bliskom istoku, neizvesnost na globalnom tržištu dodatno je pojačana, a strah se polako uvukao i u svakodnevni život građana.
Dok jedni pažljivo planiraju svaki dinar i traže način da uštede gde god mogu, drugi tvrde da žive kao ranije.
A ima i, reklo bi se, snalažljivijih, koji gotovo da ne osećaju krizu - ni po džepu, ni po količini kupljenog. Ipak, upućeni upozoravaju da, ukoliko se kriza nastavi, neće biti pošteđenih.
"Ne oseća se još uvek u maloprodaji, ali se oseća u privredi. Rastu troškovi proizvodnje, samim tim udara na konkurentnost i onda oni troškove proizvodnje moraju ipak prebaciti na krajnju cenu svojih proizvoda, koje dalje prodaju. Da li je to poluproizvod, pa ide dalje u preradu, pa ga koristi neka druga firma, ali na kraju krajeva sve se to vidi i na krajnjim potrošačima, odnosno na maloprodaji. Ukoliko ova kriza potraje, a kako stvari stoje ,ovo će potrajati u smislu posledica", kaže za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
I ta, kažu upućeni, lančana reakcija neće zaobići ni domaće potrošače. Ormuski moreuz nam je, dodaju, bliži nego što mislimo. I od njegovog otvaranja imali bismo koristi.
"Znači 30 odsto nečega kad nemate ili imate otežan prolaz - to znači da cene nafte idu gore, ni mi nemamo isti broj potrošnje. I to je ono što zapravo stvara i kreira ekonomski šok, u smislu porasta cena - jer ako raste cena nafte, onda raste i sve ono što je vezano za naftu, a nafta je pogonsko gorivo sveta", objašnjava za UNU finansijski konsultant Vladimir Vasić.
U takvim okolnostima, zaključuju sagovornici, balans između potrošnje i štednje postaje ključan za neke građane.
Dok jedni nastavljaju po starom, drugi sve pažljivije planiraju svaki dinar, svesni da globalna kretanja sve više utiču i na kućni budžet.
Stručnjaci poručuju, neizvesnost će potrajati, pa je oprez u upravljanju ličnim finansijama važniji nego ikada.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
