Ministarka Stamenkovski objasnila kako će doći do povećanja minimalca dva puta u 2027. godini: Za dve godine povećan 49,4 odsto

U prethodna 24 meseca minimalna zarada je nominalno povećana za 49,4 odsto, odnosno realno za 33 odsto čime je Srbija pretekla sedam evropskih zemalja kada je u pitanju kupovna moć minimalca, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

Đurđević Stamenkovski je rekla da će od 1. januara 2027. minimalna zarada u Srbiji iznositi 600 evra, odnosno 405 dinara po radnom času.

Država preuzela deo tereta za povećanje minimalca: Radniku 70.000 dinara, a šta je sa poslodavcima?

Potrošačku korpu "pregazila" inflacija: UNA proverava - koliko zaista košta život u Srbiji?

"Na predlog Ministarstva za rad koje je za to zaduženo, a odlukom Vlade Srbije, minimalac će iznositi 600 evra, odnosno 405 dinara po radnom času. To neće biti minimalac koji će figurirati tokom čitave 2027. godine, zato što je najavljeno dodatno povećanje do kraja 2027. godine, znači negde u jesen", objasnila je ona.

Ministarka je istakla da će povećanje minimalca naredne godine biti uslovljeno povećanjem bruto društvenog proizvoda u iznosu od 95 milijardi, kao i da je za to neophodna stabilna politička situacija.

"Političku stabilnost treba da imamo, treba da imamo, kontinuitet privrednog rasta, treba dobro da prođe Ekspo, koji će pospešiti privredni rast. O tome se ne govori. Mislim da građani Srbije, pa čak i neki ljudi koji su politički aktivni, nisu do kraja informisani šta je to što će Ekspo doneti Srbiji. Sve se svelo na priču o stadionu i o nekoliko projekata. Zapravo, očekuje se da donese preko 4 odsto privrednog rasta. Kada imate veći privredni rast, samim tim imate više komocije da povećavate plate, penzije, da izdvajate veća davanja za socijalnu zaštitu, za zaštitu prava porodice i dece", rekla je Đurđević Stamenkovski za Tanjug.

Dodala je da, iako je najavljeno da će minimalac do kraja 2027. biti 650 evra, uvek postoje potrebe koje premašuju potrebe koje premašuju primanja, ali da je činjenica da je minimalac danas značajno veći nego u ranijim periodima.

"Ukoliko neko ne prelazi taj imovinski cenzus, njegova porodica može biti zaštićena nekim drugim davanjima. Kada imate situaciju da samo jedan ukućanin radi, da imamo više članova porodice, da on radi za minimalac, postoje neka druga davanja koja se usmeravaju ka toj porodici, kao što su novčane socijalne pomoći, dečji dodaci itd. Minimalac nije socijalna kategorija, to je zarada kao i svaka druga, danas značajno viša u odnosu na prethodni period, ali naravno, tu postoji naša ambicija da taj minimalac povećavamo, jer svaki rast minimalca jeste i rast životnog standarda upravo tih ljudi", navela je.

Ona je istakla da se minimalac uvek povećava uz razmatranje potencijalnih rizika za poslodavce jer najveći deo ljudi radi u privatnom sektoru zbog čega je država uporedo sa povećanjem minimalca povećala i deo neoporezivog dohotka koji poslodavci treba da isplaćuju.

Ovako izgleda prelazak granice kada su vam pisali kaznu u Severnoj Makedoniji: "Keš ne primaju, carinik uzme pasoš"

"Preko 49 odsto ispitanika iz Unije poslodavaca smatralo je da je i ovo povećanje od 9,2 odsto rizično za njih, odnosno da nije potrebno. Oni smatraju da nije postojao dodatan posao koji opravdava povećanje minimalca. Zašto o tome govorim? Zato što država se javlja kao medijator između sindikata koji zastupaju radnike i Unije poslodavaca. Oni se nisu dogovorili između sebe jer imaju različite poglede. Kada se ne dogovore, tada Vlada Srbije donosi odluku koja je u ovom trenutku bila odgovorna, izbalansirana, štiteći prava radnika, povećavajući njihov životni standard, a opet vodeći računa o interesima i same privrede", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ministarka je naglasila da Srbija ne sme da se vrati u vreme kada preko 500.000 ljudi nije imalo posao jer je danas nezaposlenost u Srbiji prvi put ispod osam odsto. Dodala je i da je 2013. godine u Srbiji skoro 500.000 ljudi primalo minimalac, a da ih danas ima nešto više od 90.000.

Govoreći o Zakonu roditelj-negovatelj, ministarka je podsetila da će roditelji od 1. oktobra imati mogućnost da se prijave, kao i da će procedura prijave biti pojednostavljena uz opciju elektronske prijave.

"Od trenutka kada kompletiraju dokumentaciju, postoji zakonski rok od 15 dana da centri odgovore, potpisuju ugovor sa ministarstvom, i kreće ono što je ostvarenje njihovog statusa u punom smislu te reči. Nema nikakvih kolebanja, ni dodatnih izazova, sve je, kako smo rekli. Održaćemo našu reč u potpunosti i mislim da će to biti jedna lepa poruka koju ćemo sredinom oktobra poslati javnosti", rekla je Đurđević Stamenkovski. 

U Zagrebu stanovi sve skuplji: Starogradnja ide na 4.000 evra, retko ko može to da priušti

Neradni dani u 2027. godini: Evo kada nas čekaju produženi vikendi i pet dana odmora u nizu