MMF upozorava na globalni šok: Rat na Bliskom istoku usporava svet, 45 miliona ljudi u riziku od gladi

Rat na Bliskom istoku predstavlja veliki šok ponude koji će usporiti globalni rast, čak i u najoptimističnijem scenariju, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva u obraćanju pred početak Prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke koji će se održati od 13. do 18. aprila u Vašingtonu. 

Ona je izjavila  da će rast globalne ekonomije biti niži bez obzira na eventualno trajno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, zbog već nastale štete po infrastrukturu, poremećaja u lancima snabdevanja i gubitka poverenja.

Alarmantna prognoza: Globalne cene skaču i do 20 odsto zbog energetske krize na Bliskom istoku

Haos sa naftom: Uprkos primirju SAD i Irana, cene na tržištu obaraju istorijske rekorde

MMF će sledeće nedelje u izveštaju Svetski ekonomski izgledi objaviti tri scenarija, a u svakom od njih očekuje se slabiji rast nego što je ranije projektovano, poručuje Georgijeva.

Prema njenim rečima, sukob je izazvao snažan poremećaj na energetskom tržištu, sa smanjenjem globalnog protoka nafte za oko 13 odsto i tečnog prirodnog gasa (LNG) za oko 20 odsto, što je dovelo do rasta cena energije širom sveta.

Cena nafte Brent skočila je sa 72 dolara po barelu na vrhunac od 120 dolara, a uprkos kasnijem padu i nadalje znatno je iznad nivoa pre rata.

"Uticaj nije isti svuda. Zemlje izvoznici koje nisu pogođene manje trpe. Najviše su pogođene zemlje direktno uključene u sukob i uvoznici energije. Važan faktor je koliko fiskalnog prostora imaju", napomenula je Georgijeva.

Upozorila je da mnoge države nemaju dovoljno novca u budžetu niti mogućnosti da se dodatno zadužuju kako bi reagovale na krizu, a dodatnih 45 miliona ljudi će biti izloženo riziku od gladi.

Alarm iz UAE: Ormuski moreuz nije otvoren, Iran i dalje sprečava protok energenata

Rast cena energije i hrane mogao bi dodatno pogoršati globalnu krizu hrane, sa procenama da bi broj gladnih mogao premašiti 360 miliona ljudi.

MMF pomaže zemljama kroz finansiranje i politike, a očekuje se dodatna tražnja za podrškom od 20 do 50 milijardi dolara, smatra Georgijeva.

Dodala je da više od 80 odsto zemalja spada među uvoznike nafte, a najranjivije su one sa niskim kreditnim rejtingom i visokom zavisnošću od uvoza energije, kao što su zemlje podsaharske Afrike i male ostrvske države.

Georgijeva ističe da treba izbegavati unilateralne akcije država, kontrole cena i izvoza, a sve mere treba da budu ciljano usmerene i privremene.

"Ne dolivajte ulje na vatru", poručila je Georgijeva upozoravajući da pogrešne odluke mogu dodatno pogoršati krizu.

Preporuka je da se pomoć usmeri ciljano i privremeno, ka najugroženijim grupama, uz očuvanje fiskalne održivosti.

Naglo pojeftinjenje energenata: Cene gasa u Evropi pale za 20 odsto, nafta se spustila ispod 100 dolara

Kakao je navela, vlade su danas u slabijoj poziciji nego tokom prethodnih kriza, jer su javni dugovi porasli nakon pandemije.

U tom kontekstu, MMF upozorava da bi centralne banke mogle biti prinuđene na podizanje kamatnih stopa ukoliko inflaciona očekivanja počnu da rastu, ali za sada preporučuje oprez i praćenje situacije.

"Zemlje treba da jačaju otpornost i ekonomiju, jer će novi šokovi dolaziti. Najvažnije je graditi stabilne sisteme i nadati se trajnom miru", kaže Georgijeva.

MMF zaključuje da će globalni rast biti sporiji čak i uz stabilizaciju situacije, dok će oporavak zavisiti od trajanja sukoba i brzine obnove energetskih tokova.

Fond savetuje centralne banke da pažljivo prate podatke i izbegavaju preuranjeno podizanje kamatnih stopa, jer bi to moglo dodatno usporiti rast.

Zbog rata skaču cene, strada i avio-saobraćaj: EU sprema mere

Istovremeno, upozorava da ne smeju dozvoliti da inflacija izmakne kontroli, što zahteva balans između opreza i odlučne reakcije.

Georgijeva je i diskusiji procenila da bi veštačka inteligencija mogla da poveća globalni rast za do 0,8 procentnih poena, ali i da značajno promeni tržište rada.

U razvijenim ekonomijama, čak 60 odsto radnih mesta bi moglo biti pogođeno, što zahteva pažljivo upravljanje tranzicijom, navela je ona.

Iran upozorava: Izrael vara i krši dogovor, pregovori postaju besmisleni – ne ostavljamo Liban

"Gađaćemo ih gde god je potrebno": Netanjahu zapretio Hezbolahu