Niko ne želi da se zaduži: Građani sve manje uzimaju kredite

Tražnja stanovništva za kreditima smanjena tokom poslednjeg kvartala 2022. godine na šta je uticao rast cena nekretnina i tržište rada, a nastavak istih tendencija očekuje se i u prvom kvartalu ove godine. 

To je pokazao Izveštaj o rezultatima januarske ankete o kreditnoj aktivnosti banka, koji je objavila NBS, u kom se navodi i se da su banke potvrdile da su u četvrtom kvartalu 2022. godine nastavile s pooštravanjem standarda po kojima su odobravale kredite privredi. 

Ističe se da je mera tog pooštravanja bila manja od očekivane u prethodnoj anketi banaka. 

"Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na devizno indeksirane kredite i, posmatrano prema veličini preduzeća, u većoj meri je bilo zastupljeno kod velikih preduzeća u poređenju s malim i srednjim", navodi se u rezimeu Izveštaja.

Banke su navele da dalje blago zaoštravanje standarda očekuju i za prvi kvartal ove godine. 

Ocena banaka je da je privreda povećala tražnju za kreditima tokom poslednjeg kvartala 2022. godine, i to za deviznim odnosno devizno indeksiranim kreditima, kao i kratkoročnim dinarskim, navodi se u Izveštaju. 

"Finansiranje obrtnih sredstava i restrukturiranje postojećih obaveza prepoznati su kao faktori rasta tražnje privrede za kreditima", navodi NBS.

Banke očekuju dalji rast tražnje privrede za kreditima prvm tromesečju 2023. godine. 

Dodaje se i da su banke su u poslednjem kvartalu nastavile i s pooštravanjem standarda stanovništvu. 

"Pooštravanje se prvenstveno odnosilo na dinarske gotovinske kredite (i kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite", navodi NBS i dodaje da banke umereno pooštravanje kreditnih standarda stanovništvu očekuju i tokom prvog kvartala 2023. godine. 

U anketi je učestvovalo 20 banaka u čijim je rukama preko 99 posto bilansne sume bankarskog sektora.