Ogrev koji se isplati - dugo gori, dugo drži žar: Ovo drvo daje i do 10 odsto više toplote od bukve

Kada se u Srbiji govori o kvalitetnom ogrevnom drvetu, tradicionalno se u prvi plan stavljaju bukva, hrast i grab. Međutim, bagrem se opravdano svrstava u sam vrh energetski najefikasnijih vrsta drveta.

Zbog svojih jedinstvenih fizičkih i hemijskih svojstava, ova vrsta nudi izuzetnu ekonomsku isplativost i visoku energetsku efikasnost.

Pelet traženiji nego prošle godine, ali snabdevanje ne prati potražnju: Poznato koliko košta tona ogreva

Grejanje cele zime za 50.000 dinara? Jedan način može da bude znatno jeftiniji od drugih

Izuzetna ogrevna vrednost u poređenju sa bukvom i hrastom

Jedan od najvažnijih tehničkih pokazatelja kvaliteta ogreva jeste njegova kalorična, odnosno ogrevna vrednost, količina energije koja se oslobađa sagorevanjem jednog prostornog metra drveta.

Zvanični energetski podaci pokazuju da bagrem nadmašuje čak i najpopularnije vrste tvrdog lišćara na našem tržištu.

Bagrem - oslobađa oko 2.040 kWh po prostornom metru (pri udelu vlage od 15%).Hrast - isporučuje približno 1.890 kWh po prostornom metru.

Bukva - generiše oko 1.850 kWh po prostornom metru. Iz ovih podataka jasno proizilazi da bagrem u istim uslovima vlažnosti pruža oko 8% više energije od hrasta i blizu 10% više toplotne energije od bukve. Zbog visoke gustine drveta, ono akumulira ogromnu energiju i oslobađa snažnu, dugotrajnu toplotu.

Topliji stan bez velikih troškova: Ovi trikovi mogu da smanje račune za grejanje

Dugotrajno sagorevanje i stabilno održavanje žara

Kao gusto i izrazito tvrdo drvo, bagrem ima specifičnu dinamiku sagorevanja. On se relativno lako pali kada je adekvatno pripremljen, brzo razvija visoku temperaturu u ložištu, ali potom sagoreva veoma sporo i ravnomerno.

Kada se vatra stabilizuje, bagrem izuzetno dugo drži kvalitetan žar. To ga čini idealnim rešenjem za domaćinstva koja žele da održe stabilnu temperaturu tokom cele noći bez potrebe za čestim loženjem i ustajanjem.

Otpornost na vlagu i brzo sušenje

Jedna od najvećih praktičnih prednosti bagrema u odnosu na bukvu i hrast jeste njegova prirodna otpornost na truljenje i brzo gubljenje vlage. Hrastu je, na primer, potrebno znatno više vremena da se potpuno osuši i bude spreman za loženje.

Bagrem sadrži manji procenat početne sokne vlage u samom stablu i ima visoku koncentraciju prirodnih smola i tanina koji sprečavaju propadanje drveta, čak i kada stoji na otvorenom i pod uticajem atmosferskih padavina.

Bagrem koji je posečen u proleće, može biti potpuno spreman i dovoljno suv za loženje već u predstojećoj grejnoj sezoni, dok druge vrste zahtevaju i do godinu dana pravilnog skladištenja.

Zidno grejanje osvaja domove: Koliko košta, ko može da ugradi i da li se zaista isplati?

Kvalitetno sagorevanje

Bagrem spada u vrste drveta koje stvaraju minimalnu količinu dima i pepela tokom procesa sagorevanja. Za razliku od četinara ili lakih lišćara bogatih problematičnim smolama koje brzo isparavaju, gorenjem suvog bagrema stvara se čist plamen.

To drastično smanjuje formiranje i lepljenje čađi i katrana na unutrašnjim zidovima dimnjaka i peći, produžavajući vek trajanja grejnih tela i smanjujući rizik od opasnih zapaljenja odžaka, prenosi Kamatica.

Grejanje na pelet postaje sve veći luksuz: Cena tone premašuje 52.000 dinara

Dogrevate stan, a ne znate koliko vas to košta: Inženjer otkrio greške koje povećavaju račun