Sirotinjo, i građevinarima si teška: Stanovi se u Beogradu prave samo za dobrostojeće kupce

Na osnovu broja izdatih građevinskih dozvola od januara do septembra, Beograd bi trebalo da dobije više od 8.000 stanova. Prosečna površina stanova iznosi 73 kvadratna metra, što ukazuje na to da investitori računaju pre svega na one koji mogu da izdvoje više novca, dok su za "običnog" čoveka stanovi preskupi.

Svaka šesta građevinska dozvola, od blizu 2.450 koliko ih je u Beogradu bilo za prvih devet meseci ove godine, izdata je u opštini Surčin.

"Opština Surčin poslednjih godina intenzivno raste, razvija se, napreduje i privlači investitore i, naravno, i građane da ovde žive, tako da se pojavila potreba za povećanom izgradnjom", kaže načelnica urbanizma Dobrinka Tošić, a prenosi RTS.

U opštinama Stari grad i Rakovica izdato je u proseku manje od 10 dozvola mesečno.

Na tržištu nema dovoljno kvalitetnih stanova

Na osnovu izdatih dozvola, odobrena je gradnja nešto više od 8.000 stanova.

"To nije dovoljno ni u kom slučaju, tržištu nedostaje jako puno stanova, ne samo novogradnje nego uopšte stanova za prodaju. Kada otvorite novine imate utisak da možete da birate, ali je vrlo slaba ponuda i uglavnom nisu kvalitetni stanovi”, objašnjava agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević.

Cene kvadrata ogromne: U Beogradu stanovi i 10 puta skuplji nego u drugim srpskim gradovima

Procenitelj Milić Đoković navodi da nema dovoljno gradnje u Beogradu.

"To je nedovoljno gradnje u odnosu na ovaj grad", poručio je Đoković.

Stambenih kredita je za trećinu manje nego u istom periodu prošle godine, a to je posledica, pre svega, visokih kamata.

"Danas je, nažalost, situacija takva da su skupe i nekretnine i novac i došlo je do svojevrsne stagnacije. To je trenutna situacija i iščekuje se da se u narednoj godini promeni", ukazao je Dušan Uzelac sa portala "Kamatica".

Tržište nekretnina u Srbiji: Gde su najskuplji stanovi, a gde najskuplje zemljište

Stanovi preskupi za običnog kupca

Prosečna površina stanova koji će se graditi u Beogradu iznosi 73 kvadratna metra, što ukazuje na to da investitori računaju pre svega na one koji mogu da izdvoje više novca.

"Gledaju da naprave više velikih stanova od 100, 120, a najmanji stan je oko 70 kvadrata, što je ipak preskupo za običnog kupca. Nekada, pre mnogo godina, vi ste imali garsonjere, 30 kvadrata, pa stanove od 40, 46, to više ne postoji", ističe agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević.

Opao promet nekretnina

Promet nekretnina je ove godine znatno manji, ali to je pre znak stabilizacije tržišta, nego krize u građevinarstvu jer su se za vreme korone mnogi odlučili za ulaganje u nekretnine.

Stanovi nikad skuplji, a i krediti: Sledi li nam stopiranje tržišta nekretnina?

"U odnosu na 35.000 koje je bilo prošle godine, to je pad od 30 odsto. Međutim, to je pad u odnosu na godine koje su bile nenormalne, godine korone. Tako da se radilo između 25.000 i 30.000 prometa na tromesečnom nivou, odnosno između 100.000 i 120.000 prometa na godišnjem nivou, negde oko 7-7,5 milijardi evra”, objašnjava procenitelj Đoković.

Sagovornici očekuju da će kamatne stope početi da padaju u drugoj polovini naredne godine, zatim blagi pad cena najskupljih nekretnina i stabilne cene ostalih.

To što su pojedini stanovi u oglasima jeftiniji i za 30 odsto, znači samo da su oni koji su nerealno procenili vrednost svoje nekretnine sada cenu uskladili sa tržišnom.