Srbija bi od januara mogla da pređe na privremeno finansiranje: Ekonomista otkriva šta to znači za državu

Budžet za 2027. godinu nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine, a ukoliko ne bude usvojen do 20. decembra, Srbija će od 1. januara preći na privremeno finansiranje, što otvara pitanje planiranja javnih rashoda i ekonomskih kretanja u narednoj godini.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je takav scenario sve izvesniji, ali da ne predstavlja pretnju po funkcionisanje države.

Proverili smo da li u menjačnicama u Beogradu ima evra: Narodna banka umiruje građane, ali pomama se ne smanjuje

Severna Makedonija: Za klijente Alta banke od danas dostupne usluge elektronskog bankarstva

"To ne znači ništa dramatično. Zakon o budžetskom sistemu je predvideo tu mogućnost kao vanrednu meru. Međutim, iskreno govoreći, to ne bi trebalo da se radi. Moralo bi da se budžet usvaja u skladu sa rokovima", ističe Stanić za RTS.

Objašnjava da će država i tokom privremenog finansiranja nastaviti da ostvaruje prihode i izmiruje obaveze, ali uz ograničenje ukupne potrošnje. Napominje da postoji mogućnost promene raspodele sredstava u skladu sa prioritetima, dok je najviši dozvoljeni iznos rashoda jasno određen.

"To privremeno finansiranje, u trajanju od tri meseca, odnosno vrednost toga što će biti realizovano ne bi trebalo da bude veća od četvrtine budžeta iz prošle godine. Dakle, postoje ti mehanizmi kontrole i zaštite da ne bi došlo do narušavanja javnih finansija", naglašava Stanić.

"Privredni rast ispod projektovanog"

Stanić ocenjuje da privremeno finansiranje ne mora neposredno da utiče na privredni rast, ali upozorava da takva situacija može negativno da se odrazi na poverenje domaćih i stranih investitora.

"Od makroekonomskog okvira treba odvojiti privrednu dinamiku, konkretno privrednih društava, koja polako usporava. To se vidi u određenim sektorima naše privrede – u građevinarstvu i transportnoj industriji, imajući u vidu i ova ograničenja od strane EU", ukazuje Stanić.

Navodi da većina ekonomskih analitičara očekuje da će privredni rast Srbije u 2027. godini biti ispod ranije projektovanih četiri do 4,5 odsto.

"Mi se nadamo da će biti na nivou sličnom ove godine, odnosno oko tri odsto, što bi ipak bilo vrlo značajno za našu privredu, posebno što će tu biti i dalje na snazi oni faktori koji su pokretači rasta", ističe Stanić.

Nemačka strepi pred zimu: Zalihe gasa na istorijskom minimumu, ugrožena sigurnost snabdevanja

O Ekspu

Govoreći o mogućim promenama u budžetskim izdvajanjima za Ekspo, Stanić objašnjava da će odluke o raspodeli sredstava zavisiti od nove vlade. Naglašava da je najveći deo radova već završen i da su preostale završne aktivnosti i opremanje objekata, zbog čega smatra da održavanje izložbe ne bi trebalo dovoditi u pitanje.

"To bi bila međunarodna, mogu slobodno reći, sramota, odnosno blamaža naše države, imajući u vidu da je više od 140 zemalja potvrdilo učešće na Ekspu", upozorava Stanić.

Ukazuje i na to da je u projekat već uložen veliki novac, kao i da međunarodna izložba predstavlja priliku za dodatno pozicioniranje Srbije na svetskoj investicionoj mapi. Prema Stanićevoj oceni, moguće izmene u strukturi potrošnje ne bi smele da ugroze realizaciju samog projekta.

"Apsolutno verujemo da će se to održati. Da li će doći do određene promene u toj potrošnji namenjenoj za sam projekat, to je sad drugo pitanje, ali svakako mislim da sama realizacija projekta ne bi smela da dođe u pitanje", naglašava Stanić.

"Javne finansije stabilne, otplata duga prioritet"

Stanić ocenjuje da je Srbija u znatno povoljnijoj fiskalnoj poziciji nego nakon svetske finansijske krize 2008. godine. Ističe da je država likvidna i da stabilnost javnih finansija prepoznaju i Međunarodni monetarni fond i agencije za kreditni rejting.

"Kada govorimo o otplati javnog duga, to je prioritet. Dakle, sve drugo, čak i subvencije i socijalna davanja, može da dođe u pitanje u ekstremnim scenarijima, ali javni dug mora da se plaća", naglašava Stanić.

Objašnjava da će visina kamata u narednoj godini zavisiti i od kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i odluka vodećih centralnih banaka. Ipak, smatra da Srbija ima kapacitet da redovno izmiruje dospele obaveze i obezbedi sredstva za finansiranje budžetskog deficita.

"Javni dug je značajno ispod tog nivoa od 60 odsto u odnosu na BDP, dakle, kao što ste rekli, 45 odsto, što je rezultat uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i činjenice da su naše javne finansije dobro izbalansirane", ističe Stanić.

Šoškić: "Kurs dinara ostaće fiksan, tu nema nikakve diskusije"

Energetika i jačanje domaće privrede

Kao glavne prioritete ekonomske politike u 2027. godini, Stanić izdvaja očuvanje makroekonomske stabilnosti i jačanje domaćih preduzeća, posebno srednjeg segmenta privrede koji bi trebalo da povezuje velike kompanije sa mikro i malim preduzećima. Ukazuje i na potrebu ubrzavanja evropskih integracija i boljeg korišćenja sporazuma o slobodnoj trgovini.

"Ne mora to biti konkretno članstvo u EU, ali bar približavanje tom jedinstvenom evropskom tržištu, kako bismo obezbedili pristup za našu robu našem najznačajnijem tržištu, a to je tržište Evropske unije", objašnjava Stanić.

Posebno naglašava značaj energetske sigurnosti, obezbeđivanja povoljnih uslova za snabdevanje fosilnim gorivima i povećanja efikasnosti proizvodnje električne energije.

"Moramo raditi dosta na tom procesu zelene transformacije, kako bismo se na neki način zaštitili od tog dodatnog poreza, odnosno dodatne carine, takse koje nam uvodi Evropska unija kroz takozvano karbonsko usaglašavanje", zaključuje Stanić.

Nemačka strepi pred zimu: Zalihe gasa na istorijskom minimumu, ugrožena sigurnost snabdevanja

Da li građani Srbije mogu da otvore račun u stranoj banci? Zakon propisuje jasna ograničenja