Štedite li za crne dane: UNA pita stručnjake - kako napuniti kasicu prasicu, i šta sa njom posle toga?

Od kasica prasica, preko novčanika, sefova, bankovnih računa do alternativne štednje, načina za čuvanje novca je mnogo... a i dalje je trećina onih koji ne štede za budućnost.

NBS: Dinarska štednja stanovništva dostigla 175 milijardi dinara

Na Svetski dan štednje proverili smo koliko su građani spremni da odlože sadašnju potrošnju za buduće periode, i od stručnjaka donosimo odgovor na pitanje: Kako napuniti kasicu prasicu, i šta sa njom posle toga?

U slamarici, sefu, kovertama, ili u banci... Iako je načina za štednju mnogo, ipak su ključne volja i disciplina.

Rast troškova i stagnacija prihoda, ostavlja manje prostora za bilo kakvu štednju i dalje investiranje, ocenjuje finansijski analitičar Đorđe Ostojić.

„Više je tih građana koji su u grupi da mogu da uštede od 20 do 50 evra mesečno. I naravno da se banke nameću kao to neko logično mesto gde ćete vi tu štednju plasirati. Ali mislim da novac dugoročno ne treba da ostane na štednji, ali naravno i banke se trude da sa nekim svojim ponudama naravno postanu atraktivnije i naravno privuku što veći broj građana“, ističe Ostojić.

Štediše u Srbije najviše veruju slamarici: Prosečna ušteđevina 6.500 dinara

Čak i pored atraktivnijih ponuda, prema istraživanju, porastao je broj građana koji ipak čuva novac u gotovini, a trećina je onih koji čuva novac na svom tekućem računu. U odnosu na oročavanje novca, većinom biraju prve dve opcije zbog jedne zajedničke karakteristike.  

„Mislim da je toliko mala razlika između kamatne stope na tekući račun ili po viđenju, štedni račun po viđenju i oročenju da se ljudi prosto opredeljuju u toj nekoj meri, da im bude novac dostupan. Znači to je prva stvar, znači da ne razmišljaju o tome ako im zatreba, da li treba da razročavaju jer je neadekvatna nagrada koju dobijaju. Tako se procenjuje“, kaže dekan Beogradske bankarske akademije prof. dr Zoran Grubišić.

Najbolji trik za štednju: Ovaj savet dobro upamtite i uvek ćete imati para

Postoje i alternativni načini štednje, odnosno investiranje. Pored onih rizičnih ulaganja poput akcija, korporativnih obveznica i stranih berzi za koje se odlučuju oni koji ipak imaju na šta da se oslone, postoje i alternativni načini štednje sa niskim rizikom...

„To su recimo investicioni fondovi. Oni su vrlo jednostavni. Novčani fondovi. Znači samo niste zaštićeni, zakonom o osiguranju depozita, ali je toliko mala verovatnoća da nešto može da se desi jer oni ulažu upravo u te iste banke“, kaže Grubišić.

Uskladiti potrošačke navike sa sopstvenom zaradom, zatim ono što ostane sačuvati, i savet je dalje uložiti. Više je onih nego ranije koji se interesuju za investicije i edukaciju na ovu temu, što je prvi korak ka sigurnoj finansijskoj budućnosti.

Gde uložiti ušteđevinu i još zaraditi: Struka kaže u zlato, a da li je to i zlatan nakit?