Strani investitori zatvaraju fabrike i napuštaju Srbiju: Stručnjak upozorava da je model sa subvencijama potrošen

Od početka 2023. godine do danas više od deset stranih kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorile su svoje kapije ili najavile gašenje. Još najmanje toliko njih smanjilo je obim proizvodnje, a "Drekslmajer" u Zrenjaninu najavljuje odlazak iz Srbije do kraja sledeće godine.

Odlazak investitora posledica je pre svega ekonomskih okolnosti, jer Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre desetak godina. Dosadašnji model privlačenja stranih investicija praktično je iscrpljen i neophodno je stvoriti uslove za snažniji razvoj domaće privrede, ocenio je član Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić.

Svinje pojeftinile baš pred sezonu slava, ali meso nije: UNA istražuje zašto cene u mesarama ne padaju

Šta raditi ako vam NSZ odbije zahtev za naknadu za nezaposlene: Ovo su koraci za osporavanje odluke

Prema njegovim rečima, rast prosečnih i minimalnih zarada, povećanje troškova rada i realno jačanje evra doveli su do toga da Srbija više nije konkurentna u pojedinim radno intenzivnim delatnostima. Jedinični troškovi rada u tim sektorima gotovo su se izjednačili sa onima u zemljama centralne i istočne Evrope.

Na odlazak pojedinih kompanija uticale su i nepovoljne međunarodne okolnosti, pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je pogodila i domaće fabrike iz tog sektora.

"Model koji je postojao prethodnih desetak godina, a koji se zasnivao na privlačenju investitora zainteresovanih pre svega za jeftiniju radnu snagu i državne subvencije, praktično je potrošen. Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije“, objašnjava Minić za RTS.

Odlazak kompanija najviše pogađa manje sredine

U poslednjih desetak godina Srbija je potpisala više od 250 ugovora sa stranim investitorima, ali taj model nije pratila odgovarajuća promena strukture investicija. Nije bilo dovoljno pomaka ka privlačenju kompanija koje donose veću dodatu vrednost, uvode naprednije tehnologije i mogu da isplaćuju veće zarade.

Minić smatra da je Srbija time ušla u ono što se naziva zamkom ekonomije srednjeg nivoa razvijenosti.

Iako odlazak stranih kompanija na makroekonomskom nivou za sada nema dramatične posledice, procenjuje se da je reč o nekoliko hiljada do desetak hiljada, možda i nešto više izgubljenih radnih mesta. Međutim, posledice su znatno izraženije na lokalnom nivou, naročito u manjim i ekonomski manje razvijenim sredinama.

Kada iz takve sredine ode veliki poslodavac, ne gube se samo radna mesta u fabrici. Posledice osećaju i lokalni trgovci, prevoznici i drugi privrednici koji su bili povezani sa njenim poslovanjem, dok lokalna samouprava ostaje bez dela prihoda. Zbog toga, ističe Minić, odlazak velikih kompanija zahteva konkretnu reakciju.

Računi za struju, gas i grejanje mogu biti manji i do 60 odsto: Ko ima pravo na popust i kako do njega?

Domaća privreda mora da dobije bolje uslove za razvoj

Dosadašnji model ekonomskog rasta zasnivao se na dva glavna oslonca – stranim direktnim investicijama i velikim državnim infrastrukturnim ulaganjima. U Fiskalnom savetu su i ranije ukazivali na to da je takav model iscrpljen i da je potrebno preusmeriti pažnju na jačanje privatnog sektora.

To, međutim, ne znači da je dovoljno samo promeniti raspodelu državnih subvencija. Za razvoj domaće privrede neophodni su bolji uslovi poslovanja, efikasne institucije, vladavina prava, dosledna primena propisa i veća pravna sigurnost, dodaje Minić.

Minić ukazuje na to da domaći privrednici nisu imali isti nivo sigurnosti kao strani investitori, koji su, pored državnih garancija, bili zaštićeni i međunarodnim ugovorima.

Ni podsticaji nisu bili ravnomerno raspoređeni. U početku programa državnih subvencija, pre desetak do petnaest godina, udeo domaćih privatnih preduzeća među korisnicima bio je veoma mali. Iako je kasnije povećan, i dalje je nizak.

Doprinos stranih direktnih investicija BDP-u iznosi oko četiri odsto, približno koliko i doprinos domaćih privatnih investicija. Ukupne investicije u Srbiji čine oko 23 odsto BDP-a, što ukazuje na to da nedovoljno investiraju i domaći i strani privatni sektor, objašnjava Minić.

Zato Minić naglašava da strane investicije nisu problem same po sebi. Ključno pitanje je njihov kvalitet i struktura, odnosno da li doprinose razvojnom modelu koji Srbija želi da izgradi.

Kada zaposleni ima pravo na otpremninu, a kada ostaje bez nje: Jedan potpis može sve da promeni

Prostor za progresivnije oporezivanje

Kada je reč o reformama poreskog sistema, koji predlaže Studentska lista, Minić smatra da postoji prostor za povećanje progresivnosti poreza na dohodak. Postojeći zakon potiče s početka 2000-tih godina i u velikoj meri je prevaziđen, dok je Srbija propustila period u kojem su mnoge evropske zemlje unapredile svoje sisteme progresivnog oporezivanja.

Ipak, način na koji bi reforma bila sprovedena morao bi da bude pažljivo osmišljen. Potrebno je voditi računa o tome da sistem bude fiskalno neutralan i da poreska progresija ne bude previše oštra.

Povećanje neoporezivog dela zarade, koje bi smanjilo budžetske prihode, moglo bi delimično da se nadoknadi progresivnijim poreskim stopama, ali i većim oporezivanjem pojedinih sektora koji su u Srbiji povoljnije oporezovani nego u drugim zemljama.

Kao jednu od mogućnosti Minić navodi uvođenje PDV-a na finansijske usluge, što bi se odnosilo i na bankarski sektor, kao i povećanje taksi i dažbina koje plaća rudarski sektor.

Kada je reč o porezu na imovinu, on već ima elemente progresivnosti, ali postoji neravnoteža u tretmanu građana i privrede. Privreda, naime, plaća nižu stopu poreza na imovinu od građana, što bi, prema oceni Minića, moglo relativno brzo da se ispravi.

Šta čeka penzionere u Srbiji: Hoće li nova Vlada sačuvati njihovu ekonomsku sigurnost?

Podrška startapovima mora da ima stabilno finansiranje

Govoreći o predlozima Studentske liste za podršku domaćim tehnološkim kompanijama i startapovima, Minić smatra da je važno obezbediti pouzdan i dugoročno održiv izvor finansiranja.

Ideja da se takvi programi delimično finansiraju sredstvima iz fondova popunjenih oduzetom nezakonito stečenom imovinom može se razmatrati kao jedna od mogućnosti, ali ne bi trebalo da bude osnova sistema podrške.

Problem je u tome što sudski postupci za oduzimanje imovine mogu trajati godinama, pa nije izvesno kada bi ta sredstva zaista bila dostupna. Zbog toga je, ističe Minić, bolje osloniti se na stabilne izvore finansiranja.

Dodatni izazovi za srpsku ekonomiju

Jedan od dodatnih izazova za srpsku privredu predstavlja sve veća razlika između novih priliva stranih direktnih investicija i odliva novca po osnovu profita, dividendi i kamata.

Prema podacima koje navodi Minić, prošle godine su odlivi po tim osnovama bili za više od dve milijarde evra veći od novih priliva po osnovu stranih direktnih investicija. U prvih osam meseci ove godine ta razlika iznosila je 1,6 milijardi evra.

Firma otišla u stečaj, a plate nisu isplaćene: Kako radnici mogu da naplate dugovanja i koje rokove ne smeju da propuste

Evro u menjačnicama i do 120 dinara: Stručnjak otkriva šta stoji iza poskupljenja i savetuje građane