Udar na globani rast: Ekonomisti upozoravaju da skok cena nafte najviše utiče na zemlje u razvoju

Nova ekonomska analiza uglednog Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju (PIIE) upozorava da bi skok cena nafte na 120 dolara po barelu zbog sukoba na Bliskom istoku predstavljala veliki udar na globalni rast i poljoprivredu, uz napomenu da će najviše biti pogođene zemlje u razvoju.

Radni dokument PIIE pod nazivom "Globalne ekonomske implikacije rata na Bliskom istoku 2026" bazira se na dva moguća scenarija.

Stručnjak otkrio zbog čega vas banka može odbiti za kredit: Problem mogu biti i "šaljive" uplate

Kraj jeftinog onlajn šopinga sa Temua i Šejna: UNA istražuje - ko će najviše osetiti nove mere EU?

Prvi predviđa skok cene sirove nafte na oko 120 dolara po barelu tokom perioda od godinu dana, uz oštar rast cena tečnog prirodnog gasa (LNG) i rafinisanih naftnih derivata, dok bi poljoprivreda pretrpela udar zbog nestašice i skupih đubriva.

Drugi, još mračniji scenario, predviđa da bi ove visoke cene nafte mogle da potraju čak tri godine, prenosi Blumberg.

U najgorem scenariju, region Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) pretrpeće najveći udarac, uz galopirajuću inflaciju i pad BDP-a za najmanje 12 odsto u odnosu na bazne projekcije.

Talas krize će se brzo će se preliti i na ostatak sveta, dodaje se u analizi.

Ekonomski rast Kine biće za 1,8 odsto niži nego što bi bio bez rata, dok će ekonomski rast Vijetnama, Indije i Tajlanda biti srezan za oko tri odsto njihovog BDP-a.

Zapadna Evropa će izgubiti 1,6 odsto svog projektovanog BDP-a, dok će Južna Koreja zabeležiti pad od 2,8 odsto.

Ekononomija Sjedinjenih Američkih Država će biti donekle zaštićena, uz relativno skroman pad BDP-a od oko 1,2 odsto u 2026, pri čemu će poljoprivreda i transportni sektor pretrpeti najveće posledice, napominje se u analizi.

Velike promene u platnom prometu: NBS objavila važan rok za građane i privredu

Kreće berba srpskog crvenog zlata: Proizvođači već izašli sa cenom od 550 dinara