Zbog vremenskih nepogoda zemlje sve više u dugovima: Rastu troškovi za zaštitu od klimatskih promena

Ekstremne vremenske pojave podižu troškove zaduživanja, posebno za zemlje u razvoju, upozorila je danas Evropska centralna banka (ECB).

Klimatske promene sve više utiču na javne finansije i troškove zaduživanja, a prirodne katastrofe i tranzicija ka čistijoj ekonomiji mogu da povećaju kamatne stope na državne obveznice, napominje se u analizi.

Hrana, režije i osiguranje poskupelo: Cene u Srbiji u porastu, inflacija pala na 2,4 odsto

Stanovi sve skuplji u Srbiji, ko je čekao - pare izgubio: Za dve godine cene otišle u nebesa, a neće padati

Kada zemlje troše više na zaštitu od klimatskih promena ili saniranje posledica katastrofa, javni budžet je pod pritiskom, što može da smanji prihode od poreza i poveća dug.

ECB je sprovela istražila u 52 zemlje u poslednjih 20 godina i fokusirala se na dva tipa rizika, tranzicioni i fizički. Tranzicioni rizik se meri emisijom ugljen-dioksida, a fizički rizik uključuje dugoročne promene klime i katastrofe.

Analiza Evropske centralne banke pokazuje da zemlje sa višim emisijama ugljen-dioksida plaćaju veće kamate na desetogodišnje obveznice, a taj efekat je još jači u zemljama u razvoju.

Prijavljeni objekti se upisuju u katastar: Rok za prigovor ističe 8. marta, evo ko neće plaćati naknadu za legalizaciju

Dugoročne promene temperature (hronicni fizički rizik) ne utiču značajno na kamate, dok kratkoročne katastrofe (poplave, oluje, suše, požari) mogu da privremeno povećaju troškove zaduživanja.

Primeri poput poplava na Tajlandu 2011. i u Pakistanu 2022. pokazuju kako katastrofe povećavaju javne rashode i rizik od zaduženja, ali čak i razvijene zemlje osećaju finansijske posledice ekstremnih vremenskih događaja.

Novi Zakon o trgovačkim praksama: Šta se nalazi na crnoj listi i kakve zabrane čekaju trgovce u Srbiji

Zemlje sa niskim dugom mogu lakše da apsorbuju šokove, pa efekat na kamate traje kraće, dok države koje već imaju visok dug imaju veći i trajniji rast kamatnih stopa nakon katastrofa, navodi se na veb stranici ECB.

Studija pokazuje da efekt tranzicionog rizika raste nakon Pariskog klimatskog sporazuma, a investitori sve više prepoznaju važnost politike smanjenja emisija za ocenu rizika zaduživanja.

Kako da vam TA peć greje ceo dan, a račun za struju ostane mali: Ključna pravila za stan od 60 kvadrata

Stiže novac za nezaposlene: Objavljen tačan datum isplate naknade za januar