Nestašica prošla, visoke cene ostale: Zašto građani i dalje skupo plaćaju pelet?

Snabdevanje tržišta peletom u Srbiji trenutno je stabilno, ali cene ovog energenta i dalje su visoke. Tona se na stovarištima prodaje uglavnom za 42.000 do 48.000 dinara, dok razlika između fabričke i maloprodajne cene u pojedinim slučajevima prelazi i 100 evra.

Iako proizvođači i stručnjaci odbacuju tvrdnje o monopolu, ukazuju da pojedini trgovci koriste veliku potražnju i nedostatak konkurencije, naročito u manjim sredinama, kako bi ostvarili dodatnu zaradu.

Struja u Evropi sve skuplja, prognoze zabrinjavajuće: Srbiju čeka neizvesna energetska zima

Računi za struju, gas i grejanje mogu biti manji i do 60 odsto: Ko ima pravo na popust i kako do njega?

Prema istraživanju Forbes-a Srbija, tržište se oporavilo od prošlogodišnjih problema sa nestašicama. Fabrike proizvode više nego početkom godine, a očekuje se i rekordna proizvodnja. Ipak, pojedini proizvođači ne rade punim kapacitetom jer im JP Srbijašume nije isporučilo sve ugovorene količine drvne sirovine.

Razlika između fabričke i maloprodajne cene veća od 100 evra

Jedno od ključnih pitanja na tržištu jeste zbog čega je pelet toliko skuplji na stovarištima nego direktno kod proizvođača.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava da je do naglog rasta cena došlo nakon povećanja potražnje, koja je prethodno nekoliko godina bila slaba. Od 2023. do avgusta 2025. fabrike su imale velike zalihe i prodavale pelet čak i ispod proizvodne cene.

Situacija se promenila nakon najava poskupljenja struje i promena tarifnog sistema, zbog čega je deo građana prešao na grejanje na pelet. Od avgusta do oktobra prošle godine zalihe fabrika su se ispraznile, a cena tone, koja se ranije kretala između 28.000 i 30.000 dinara, premašila je 40.000 dinara.

Strah od novih nestašica dodatno je podstakao građane da tokom leta i početkom jeseni nabavljaju veće količine, što je povećalo pritisak na tržište.

Glavonjić smatra da visoke cene nisu posledica monopola ili veštački izazvane nestašice, već velike potražnje i ponašanja pojedinih trgovaca koji koriste situaciju za dodatnu zaradu.

Na razliku u ceni utiču transport, troškovi skladištenja i prodaje, marže i PDV od 10 odsto. Sam transport od fabrike do stovarišta košta između 1.200 i 1.500 dinara po toni. Ipak, profesor ukazuje da su pojedina stovarišta i prodavnice mešovite robe, građevinskog materijala i poljoprivredne apoteke posebno podigle cene, računajući na to da kupci nemaju alternativu.

Niš digitalizuje sistem grejanja: Poznato šta će se promeniti za korisnike već od narednog meseca

Proizvođači tvrde da trgovci neopravdano podižu cene

Direktor kompanije Bio Energy Point Mladen Stojadinović kaže da je proizvodnja ove godine značajno bolja, ali da fabrika i dalje ne radi punim kapacitetom.

Prema njegovim rečima, JP Srbijašume toj kompaniji duguje više od 20.000 kubnih metara drveta po potpisanim ugovorima. Zbog nedostatka sirovine bili su prinuđeni da deo drveta nabavljaju od privatnih dobavljača, što dodatno utiče na troškove proizvodnje.

Kompanija mesečno može da proizvede 7.000 tona peleta, ali trenutno proizvodi oko 6.000 tona. Tokom većeg dela godine radila je sa približno 70 odsto kapaciteta.

Slične probleme navode i u fabrici Eko Stepp Pellet. Njihova mesečna proizvodnja iznosi oko 2.800 tona, za šta je potrebno približno 4.500 kubnih metara drveta. Za rad punim kapacitetom potrebno im je oko 5.200 kubnih metara mesečno.

I oni imaju ugovor sa Srbijašumama, ali isporuke ne prate dogovorenu dinamiku, zbog čega deo sirovine moraju da nabavljaju od privatnih dobavljača.

U Eko Stepp Pelletu ističu da njihova trenutna prodajna cena iznosi 39.000 dinara po toni sa PDV-om. U cenu, osim drveta, ulaze i troškovi električne energije, zarada zaposlenih, održavanja opreme, rezervnih delova i ambalaže.

Pre nego što platite ogrev, proverite jednu stvar: Razlika u merenju može skupo da vas košta

Proizvođači pokušavaju da obuzdaju rast cena

Veliki proizvođači, prema rečima profesora Glavonjića, svesni su da visoke cene mogu da nateraju potrošače da pređu na druge energente. Zbog toga pojedine fabrike upozoravaju svoje kupce da neće isporučivati pelet ukoliko ga budu prodavali po ceni višoj od 42.000 dinara po toni.

Ipak, ne pridržavaju se svi trgovci takvih uslova. Posebno su pogođeni kupci u manjim mestima, gde često nemaju mogućnost da biraju između više prodavaca, pa pelet plaćaju i 1.000 do 2.000 dinara skuplje.

Stojadinović navodi da pokušavaju da veće količine isporučuju trgovcima koji se korektno ponašaju prema kupcima, dok ograničavaju isporuke onima koji značajno podižu maloprodajne cene.

Da li će država ograničiti cenu peleta?

Pitanje visokih cena bilo je tema sastanka najvećih proizvođača, trgovaca i predstavnika nadležnog ministarstva u Privrednoj komori Srbije tokom septembra.

Prema rečima profesora Glavonjića, na sastanku je dogovoreno da bi država mogla brzo da reaguje i ograniči cenu peleta ukoliko dođe do novog rasta.

Ipak, upozorava da administrativno određivanje cena može imati samo kratkotrajan efekat. Kao primer navodi Hrvatsku, gde ograničavanje cena nije dalo očekivane rezultate i dovelo je do nestašice.

Za sada proizvođači i trgovci nisu drastično menjali cene nakon septembarskog sastanka, ali ostaje pitanje koliko će tržište moći da održi sadašnji nivo cena, posebno ako potražnja ponovo poraste tokom grejne sezone.

Da li treba kupovati nova drva za zimu? Prošlogodišnji ogrev može da bude još kvalitetniji

Evropa pred ozbiljnim energetskim izazovom: Gas sve skuplji, zalihe na istorijski niskom nivou