UNA istražuje: Kako da se ne smrzavate u stanu bez grejanja?

Oni koji ne čekaju na toplane da bi im stanovi bili topli, uglavnom mesecima unapred moraju da obezbede ugalj, drvo ili neki treći energent kako bi prve hladne dane dočekali spremno. Međutim, ima i onih koji su se odlučili za energiju zahvaljujući kojoj skoro da uopšte ne moraju da razmišljaju o grejanju.

Jesu dnevne temperature i dalje letnje, ali preko noći ume da zagudi. Niske temperature naterale su mnoge još sredinom septembra da počnu sa dogrevanjem.

Počela grejna sezona: Građane jutros dočekali topli radijatori, biće dovoljno energenata za celu zimu

Drvo, pelet, struja, ugalj, gas najčešći su energenti na koje većina građana greje. Međutim, ima i onih koji su otkrili nove načine.

„Moj sin je našao neku alternativu, kupuje koštice od šljive i višnje. To ide u kotao umesto peleta. To se isplati, jeftinije je, a kalorično i lepo greje“, kaže nam jedna građanka.

Osim što se teži jeftinijoj proizvodnji energije, nije zanemarljivo i da li je ona čista. Solarne elektrane predstavljaju dobar način da se od sunčeve energije dobija struja, pa tako i zagreje kuća.
Zato i ne čudi što su do prošle godine u Srbiji podneti zahtevi za obnovljive energije koji odgovaraju snazi od čitavih dvadesetak gigavata.

„Ono što je izuzetno bitno jeste svakom objektu pristupiti individualno i pravilno ga isprojektovati kako bi ta efikasnost i isplativost takvog sistema bila maksimalna, gde se sad za domaćinstva, po aktuelnim cenama električne energije, ta isplativost kreće od nekih 7-8-9 godina za povrat investicije“, objašnjava Nemanja Pantelić iz kompanije Sirius green.

Vrhunska pomoć arhitekte: Evo kako da vam računi za struju budu i do sedam puta manji

Iako je reč o obnovljivoj energiji, postavljanjem panela ne znači da je stvar završena. Vremenom se oni prljaju, pa su primetni gubici u odnosu na vreme kada je sistem instaliran.

Na kućama se oni mogu očistiti i običnim četkama, dok je za velike industrijske elektrane potreban  robot, iz milošte nazvan "Perica".

„Veliki je gubitak usled te zaprljanosti. Na industrijskim objektima, u zavisnosti kojom se bave, recimo peletare, pilane, fabrike povrća ili bilo šta, a prozvode neke reziduale tokom procesa koji padaju po površini panela. Tu gubitak u merenjima iznosi i do 30-40 odsto, te se priguši taj kapacitet koliko bi elektrana mogla da proizvede“, kažu iz kompanije "Energy support services".

Osim solarne, i geotermalna energija može biti povoljan način grejanja zimi, a hlađenja leti, pa oni koji ga koriste kažu da ušteda može biti od 20, pa čak i do 50 odsto.

Da li je ispravno spavati sa uključenim grejanjem ili nije?