Glavobolja za poslodavce širom Evrope: Evo zašto vlada manjak radne snage i koje su pozicije najtraženije

Evropsko tržište rada postepeno se hladi nakon velikog manjka radnika koji je usledio posle pandemije, ali jedan problem ne nestaje: poslodavci i dalje teško pronalaze ljude sa veštinama koje su im potrebne.

Najnovije istraživanje kompanije ManpowerGroup pokazuje da je tokom 2026. godine čak 72 odsto poslodavaca na globalnom nivou imalo poteškoća sa popunjavanjem radnih mesta zbog nedostatka odgovarajućih veština, piše Euronews.

Inflacija u SAD ubrzala više od očekivanja: Pojačava se pritisak na Federalne rezerve

Klijenti Alta banke od četvrtka mogu da zakažu isplatu novca: Poštanska štedionica spremila portal, poznati svi detalji

To je nešto manje nego godinu ranije, kada je taj udeo iznosio 74 odsto, ali problem je i dalje znatno izraženiji nego pre nekoliko godina.

U Nemačkoj poteškoće prijavljuje čak 83 odsto poslodavaca, u Francuskoj 74 odsto, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 73 odsto. Među veštinama koje je ove godine najteže pronaći prvi put su se na vrhu našla znanja povezana sa veštačkom inteligencijom.

Problem eskalirao za samo nekoliko godina

Razmere promena najbolje se vide kada se uporede stariji podaci.

Istraživanje kompanije ManpowerGroup iz 2023. godine pokazalo je da tri četvrtine poslodavaca u 21 evropskoj zemlji nije moglo da pronađe radnike sa potrebnim veštinama.

Samo pet godina ranije, 2018. godine, takve probleme prijavljivalo je 42 odsto poslodavaca.

To je rast od čak 33 procentna poena, odnosno gotovo 80 odsto.

Najveći skokovi tada su zabeleženi u Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji i Francuskoj, gde je udeo kompanija koje nisu mogle da pronađu odgovarajuće radnike porastao za više od 50 procentnih poena.

Na primer, u Irskoj je porastao sa 18 na 81 odsto, a u Ujedinjenom Kraljevstvu sa 19 na 80 odsto.

Pritisak je sada nešto slabiji, ali problem nije nestao

Najnoviji podaci Evropske komisije pokazuju da je akutni nedostatak radnika u pojedinim delovima privrede tokom 2025. i 2026. godine ipak počeo da se smanjuje.

U prvom tromesečju 2026. godine nedostatak radne snage kao prepreku poslovanju navelo je 21,5 odsto uslužnih kompanija i 17,2 odsto industrijskih, što je znatno manje nego na vrhuncu nakon pandemije.

Stopa slobodnih radnih mesta u EU takođe je pala sa tri odsto u 2022. na 1,9 odsto u drugom tromesečju 2026. godine.

Ipak, Evropska komisija upozorava da je manjak radnika i dalje visok u poređenju sa dugoročnim prosekom i da ga neće biti lako rešiti.

Problem je posebno izražen u transportu, građevinarstvu, ugostiteljstvu, naučnim i tehničkim delatnostima, informaciono-komunikacionim tehnologijama i zdravstvu.

Gotovo polovina malih preduzeća ne može da pronađe potrebne radnike

Novo istraživanje Evrobarometra iz 2026. godine pokazuje da 46 odsto evropskih malih i srednjih preduzeća ima poteškoće u pronalaženju radnika sa odgovarajućim veštinama.

Zbog nedostatka domaćih kandidata, deo njih pokušava da zapošljava radnike izvan Evropske unije, ali je samo oko 14 odsto anketiranih kompanija u poslednje dve godine pokušalo da angažuje radnike iz trećih zemalja.

Među kompanijama koje su to učinile, više od polovine ocenjuje da je taj postupak bio težak.

Najčešće prepreke su komplikovani administrativni i migracioni postupci, poteškoće u pronalaženju odgovarajućih kandidata i jezičke barijere.

Najviše nedostaje tehničkih i stručnih radnika

Evropska komisija je u julu identifikovala čak 22 zanimanja povezana sa zelenom tranzicijom u kojima postoji široko rasprostranjen nedostatak radnika u više država članica.

Među njima su vodoinstalateri i monteri cevi, serviseri klima-uređaja i rashladnih sistema, krovopokrivači, građevinski inženjeri, izolateri i građevinski tehničari.

Nedostatak radnika prisutan je i u poljoprivredi, šumarstvu, zdravstvu, poslovima povezanim sa zaštitom životne sredine i inženjerstvu.

Istovremeno se veoma brzo menja i struktura traženih znanja.

Prema istraživanju kompanije ManpowerGroup, veštine povezane sa veštačkom inteligencijom prvi put su 2026. godine postale najteže dostupne poslodavcima, ispred tradicionalnih inženjerskih i informatičkih znanja.

To pokazuje da problem više nije samo u tome što nema dovoljno radnika, već i u tome što znanja postojećih zaposlenih često ne prate dovoljno brzo tehnološke promene.

A šta je sa Hrvatskom?

Hrvatska je dobar primer zemlje u kojoj veoma niska nezaposlenost dodatno smanjuje broj dostupnih domaćih radnika.

U drugom tromesečju 2026. godine u Hrvatskoj je bilo oko 1,72 miliona zaposlenih, dok je stopa anketne nezaposlenosti za osobe od 15 do 64 godine iznosila 4,7 odsto.

To je manje nego godinu ranije, dok je broj zaposlenih porastao za oko 21.000.

Prema aktuelnim podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), krajem septembra bilo je oko 62.600 registrovanih nezaposlenih, dok je u prvih devet meseci godine objavljeno više od 177.000 slobodnih radnih mesta.

Nedostatak radnika u Hrvatskoj zato se sve više rešava zapošljavanjem stranaca, ali istovremeno ostaje izražen i problem nedostatka domaćih kandidata sa konkretnim kvalifikacijama.

Koja zanimanja najviše nedostaju u Hrvatskoj?

HZZ već godinama beleži veoma sličan obrazac.

Među visokoobrazovanim kadrom posebno nedostaju stručnjaci iz građevinarstva, elektrotehnike, računarstva i mašinstva, kao i iz medicine i farmacije, matematike i fizike, rehabilitacije i logopedije.

Kada je reč o srednjoškolskim zanimanjima, najčešće nedostaju radnici sa završenim trogodišnjim stručnim obrazovanjem.

Među njima su konobari, kuvari, mesari, pekari, zidari, tesari, bravari i stolari, dok nedostaju i medicinske sestre i tehničari, kao i farmaceutski tehničari.

Istovremeno, HZZ u mnogim županijama beleži višak kandidata sa kvalifikacijama iz ekonomije, prava i fizioterapije.

To pokazuje da problem nije samo u ukupnom broju radnika, već i u neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada.

Zašto je problem sve veći?

Evropska komisija izdvaja tri glavna razloga: demografske promene, nove potrebe za znanjima usled tehnološke i zelene tranzicije, kao i uslove rada u pojedinim sektorima.

Evropa jednostavno stari.

Sve je više ljudi koji izlaze iz radnog doba, dok mlađe generacije, zbog niske stope nataliteta, nisu dovoljno brojne da ih u potpunosti zamene.

Istovremeno, digitalizacija i veštačka inteligencija stvaraju nova radna mesta i menjaju postojeća brže nego što obrazovni sistemi i programi stručnog usavršavanja uspevaju da odgovore na te promene.

U pojedinim zanimanjima postoji i dodatni problem: poslodavci teško pronalaze radnike jer plate ili uslovi rada nisu dovoljno privlačni.

Evropska komisija upozorava da su hronični nedostaci posebno česti u slabije plaćenim zanimanjima, na primer u sektoru nege i transportu, i da deo problema ne može da se reši samo dodatnim obrazovanjem radnika.

Kompanije sve više obučavaju sopstvene radnike

Poslodavci zbog toga menjaju strategiju.

Prema istraživanju kompanije ManpowerGroup, 91 odsto kompanija koje se suočavaju sa nedostatkom talenata već preduzima određene mere.

Najčešći odgovor su dodatno obrazovanje i prekvalifikacija postojećih zaposlenih, što navodi 27 odsto kompanija.

Slede fleksibilnije radno vreme, povećanje plata, mogućnost rada sa različitih lokacija i proširivanje potrage na nove grupe kandidata.

To znači da će tržište rada u narednim godinama sve manje zavisiti samo od toga koliko ljudi ima određenu diplomu, a sve više od toga koliko brzo radnici mogu da steknu nove veštine.

Evropa trenutno ima nešto manje izražen nedostatak radnika nego na vrhuncu nakon pandemije, ali osnovni problem ostaje isti: stanovništvo stari, tehnologija menja poslove, a veliki broj kompanija i dalje ne može da pronađe ljude sa potrebnim kvalifikacijama.

Banka Poštanska štedionica obustavila prijem zahteva za stambene kredite za mlade: Evo šta će biti sa onima koji su već podneti

Krah Alta banke otvorio pitanje odštete: Da li će račun na kraju platiti svi građani Srbije?