Ima posla, nema ko da radi: Kako da region reši problem sa manjkom radne snage?

Iako postoji potencijal da stanovnici regiona na rad odlaze u susedne zemlje – to se ipak ne dešava u dovoljnoj meri. I dalje ljudi sa ovih prostora dominantno biraju zemlje Evropske unije – Nemačku i Austriju. Za to vreme, zemlje regiona radnu snagu uvoze iz Jugoistične Azije. Kako rešiti te probleme, razgovaralo se na konferenciji Instituta za razvoj i inovacije u Centru "Sava", piše RTS.

Region Zapadnog Balkana ima 10 miliona stanovnika manje nego što je 80-ih projektovano za tadašnju Jugoslaviju. A posledice tzv. isušivanja regiona vide se na svakom koraku – u gradskom prevozu, restoranima, na gradilištima gde radi sve više stranaca.

Ne morate uvek da kažete "da": Kako da znate kad treba da odustanete od ponude za posao?

"Godinama unazad poslodavci su gledali sebe, govorili su ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće, država je stajala sa strane i sve što smo kreirali u prethodnih 20-30 godina, ovo je rezultat, svesno ili nesvesno, proces globalizacije je doneo mnoge dobre strane, ali i loše", kaže Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Zato ekonomiste i ne iznenađuju projekcije. Računice pokazuju da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika.

"Kad govorimo o nezaposlenosti, koja je sad rekordno niska – 8,2 posto, neko postavi pitanje zašto se među tim ljudima ne pronađe dovoljno radika – ne može, jer gotovo većina je pasivizirana u potpunosti. Oni decenijama ne traže poslove i potrebno je pripremiti socijalni sistem podrške tim ljudima kako bi se ponovo uključili u tržište rada", objašnjava Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

UNA istražuje: Državni ili privatni posao? Struka saglasna - svejedno ako poslodavac misli da je Bog

Otvoreni Balkan – potencijal koji se ne koristi dovoljno

Slobodan pristup tržištu rada stanovnicima zemalja regiona otvoren je i inicijativom Otvoreni Balkan. Potencijal se, čulo se na konferenciji, ne koristi dovoljno.

Od oko 15.000 izdatih dozvola za rad strancima u ovoj godini, tek oko 250 dobili su državljani zemalja regiona. Iako se sve zemlje Zapadnog Balkana bore sa istim problemom, samo se Srbija strateški bavi ekonomskim migracijama.

"Investitori, kad sagledavaju zemlje Zapadnog Balkana ne gledaju pojedinačno, gledaju ceo region, ovo je malo tržište da bi gledali jednu pojedinačnu ekonomiju, tako da je to prva preporuka – da se mere koordinišu na nivou celog regiona", kaže Milica Anđelković Đoković iz Instituta za razvoj i inovacije.

Trajno rešenje problema manjka radnika ekonomisti vide u kvalitetnom obrazovanju, samim tim i bolje plaćenim radnim mestima.

Analizirali smo: Da li je bolje da vas plaća država ili privatnik ili da sami budete svoj gazda?