Kraj lažnim sniženjima: Evo kako funkcioniše pravilo 30 dana

Velike letnje rasprodaje su u toku, a natpisi o popustima mogu se videti na većini prodavnica. Na velikim letnjim rasprodajama koje su u toku popusti u većini prodavnica garderobe i obuće kreću se od 20 do 50 odsto, dok su na pojedinim artiklima i modelima iz prethodnih kolekcija sniženi i do 70, pa i do 80 odsto. 

Najveća sniženja, međutim, najčešće se odnose na ograničen broj proizvoda, odnosno preostale veličine i modele. Ipak, malo ko zna da trgovci više ne smeju da podižu cenu proizvoda neposredno pre sniženja kako bi kasnije prikazali veći popust. 

Menja se vlasnik firme? Evo koja prava zaposleni zadržavaju, a šta novi poslodavac mora da poštuje

Gotovo svaki peti zaposleni u Srbiji radi u ovoj industriji: Evo gde je najviše radnika

Upravo bi to trebalo da spreči takozvano pravilo 30 dana, uvedeno izmenama Zakona o trgovini, čiji je cilj usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Evropske unije, unapređenje zaštite potrošača i suzbijanje nepoštene trgovačke prakse. Jedna od najvažnijih novina odnosi se na način isticanja „prethodne cene”, odnosno precrtane cene na proizvodima.

Prema novim pravilima, trgovac je dužan da kao prethodnu cenu prikaže najnižu cenu po kojoj je proizvod bio u prodaji tokom 30 dana pre početka sniženja. Na taj način onemogućena je praksa da se cena najpre poveća, a zatim prikaže kao znatno snižena. Izuzetak su lako kvarljivi proizvodi, za koje ovo pravilo ne važi.

Kako to izgleda u praksi? Recimo, jakna je početkom jula koštala 12.000 dinara. Nekoliko dana kasnije na etiketi se pojavljuje precrtana cena od 15.000 dinara, oznaka „20 odsto popusta” i nova prodajna cena od 12.000 dinara. 

Da li toplotni talasi diktiraju cene kvadrata? Ove nekretnine postaju sve traženije

Prema novom pravilu, takva praksa više nije dozvoljena. Ako je najniža cena jakne u prethodnih 30 dana bila 12.000 dinara, upravo taj iznos mora da bude prikazan kao prethodna cena, bez obzira na to što je neposredno pre početka akcije cena nakratko povećana.

Za proizvode koji su u prodaji kraće od 30 dana, kao referentna uzima se najniža cena u periodu od najmanje 15 dana pre početka sniženja. Ukoliko se cena u okviru iste akcije postepeno dodatno snižava, kao prethodna i dalje se prikazuje najniža cena koja je važila 30 dana pre početka prve akcije.

Kod akcijskih prodaja koje traju do tri dana trgovci nisu u obavezi da istaknu dinarski iznos stare i nove cene, već je dovoljno da jasno navedu procenat popusta. Da je ovakvo zakonsko rešenje bilo potrebno, pokazuju i brojne pritužbe potrošača iz prethodnih godina.

Više od 470.000 ljudi radi u ovoj delatnosti: RZS objavio najnovije podatke o zaposlenosti u Srbiji

Jedna od najčešćih zamerki odnosila se upravo na takozvana lažna sniženja, odnosno situacije u kojima je cena proizvoda neposredno pre početka akcije bila povećana, da bi potom bila precrtana i predstavljena kao veliki popust. 

Potrošači su se žalili i da je teško utvrditi kolika je stvarna ušteda, jer nisu imali uvid u kretanje cena pre početka rasprodaje. 

Upravo zbog toga zakonodavac je uveo pravilo o prikazivanju najniže cene u prethodnih 30 dana, kako bi se sprečile obmanjujuće poslovne prakse i kupcima omogućilo da lakše procene da li je ponuđeni popust zaista povoljan.

Nova pravila posebno su važna upravo u vreme letnjih sezonskih sniženja. Zakon propisuje da ona mogu da počnu između 1. i 15. jula i da traju najduže 60 dana, dok se zimska organizuju između 25. decembra i 10. januara. 

Istovremeno, zakon pravi jasnu razliku između sezonskog sniženja, akcijske i promotivne prodaje i rasprodaje. Dok se sezonska sniženja organizuju u zakonom propisanim terminima, akcijska i promotivna prodaja mogu da se sprovode i tokom godine, pod uslovima propisanim zakonom. 

Rasprodaja, s druge strane, odnosi se na robu koju trgovac trajno prestaje da prodaje ili na zatvaranje prodajnog objekta, a za takvu robu nije dozvoljena nabavka novih količina. Novi zakon precizira i da se za proizvode koji su prvi put uvedeni u ponudu promotivna prodaja može organizovati najduže 60 dana. 

Cilj svih ovih izmena je da potrošači lakše procene koliki je stvarni popust i da odluku o kupovini donose na osnovu realne, a ne veštački uvećane „stare” cene.

Razvod u Srbiji može da vas košta i više od 1.000 evra: Evo od čega zavisi konačan račun

Prosečna zarada premašila 1.000 evra: Evo koliko građani u Crnoj Gori zaista zarađuju