Kuće veće od 400 kvadrata pred novim pravilima: Šta čeka vlasnike nelegalnih objekata?

Izmene zakona o upisu nelegalnih objekata ušle su u skupštinsku proceduru. Ako ih poslanici budu usvojili, promeniće se obračun naknade za porodične kuće veće od 400 kvadratnih metara. 

Za porodične kuće viša naknada je samo na površinu preko 400 kvadrata. Rešava se i problem vlasnika stanova za koje investitori nisu platili naknadu.

Da li je montažna kuća zaista jeftinija od zidane? Cena koju vidite nije i ono što ćete na kraju platiti

Beograd ima više od milion kvadrata praznog poslovnog prostora: Zašto lokali zjape prazni?

Granica od 400 kvadrata za porodične kuće

Advokat Nemanja Rodić objašnjava da je granica od 400 kvadratnih metara prepoznata kroz praksu, budući da investitorima zbog profita nije bilo isplativo da rade ispod te kvadrature, dok su porodični stambeni objekti do te površine najčešće kuće u kojima su ljudi živeli generacijama unazad.

Istakao je da ranije ta kvadratura nije bila definisana, već se sve vezivalo za zone i veličinu grada, sa naknadama koje su se kretale od 100 do 1.000 evra u beogradskoj elitnoj zoni.

Prema njegovim rečima, nova kvadratura predstavlja "plus" i motiv da i oni koji ranije nisu prijavljivali svoje porodične stambene objekte to sada učine, s obzirom na to da rok traje do kraja oktobra.

Koliku platu morate da imate za stan od 50 kvadrata u Beogradu? Jedna stvar može da promeni celu računicu

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović ukazuje da, ako postoji 2,5 miliona predatih prijava, znači da je predlagač prepoznao interes da najviše ima prijavljenih kuća upravo u porodičnim, seoskim gazdinstvima preko 400 kvadrata. 

Podsetio je da su od kraja šezdesetih godina prošlog veka ljudi, a posebno gastarbajteri, gradili porodične kuće tako da svaka generacija ima svoj sprat, te da su takvi objekti prelazili tu kvadraturu.

Ocenio je da je zakonodavac procenio da bi bilo pošteno napraviti ovakvu izmenu od pedeset kvadratnih metara više, kako bi se napravila razlika između rezidencijalnih ili komercijalnih objekata građenih radi prodaje i porodičnih kuća građenih isključivo radi života porodice.

Predstavnik stambene zajednice može da podnese zahtev u ime svih stanara

Pašanović je naglasio da postoji velika zainteresovanost klijenata za sudbinu stanova u zgradama za koje investitori nisu platili gradske naknade, koje se kreću od 250 do 400 evra po kvadratnom metru.

Istakao je da kupci ne smeju biti taoci takvih naknada i predložio da, ukoliko investitor ne postoji ili ne može da se pronađe, predstavnik stambene zajednice podnese zahtev u ime svih stanara, te da se naknada podeli i plaća kroz Infostan na duži vremenski period.

Ocenio je da ne može da se plati parcijalno, odnosno da neki stanari plate svoj deo a neki ne, budući da zato i dalje ostaje zabeležba u katastru da sve naknade nisu plaćene.

Ko plaća agencijsku proviziju za nekretnine i kada ona mora da se plati?

Rodić je potvrdio da će, ukoliko investitor postoji, njegova obaveza ostati do kraja, a da će, ako ne plati, Republika Srbija imati pravo da preko pravobranilaštva naplati od investitora i tako izbriše zabeležbu.

Objasnio je da je novina to što je sada moguće da naknadu za uređenje građevinskog zemljišta plate i sami stanari, pri čemu je ukazao na problem što je ta naknada zadržana kao celina, a ne kao pojedinačno pravo.

Naveo je da prosečna naknada za uređenje građevinskog zemljišta za zgrade u Beogradu iznosi oko 70.000 evra ukupno, što u zavisnosti od broja stanara u zgradi može da znači i pet do deset hiljada evra po stanu. 

Zašto su pijace postale skuplje od prodavnica? Isti proizvod, a ogromna razlika u ceni

Izneo je apel da se omogući da svaki pojedinačni vlasnik stana, ako želi, plati svoj deo i tako skine zabeležbu o zabrani raspolaganja nepokretnošću, nezavisno od toga da li će to učiniti i ostali stanari.

Kada je objekat legalan

Pašanović je objasnio da je prvobitno rešenje predviđalo da ko god gradi nelegalan objekat bez svih propisnih dozvola i dokumentacije, taj objekat postaje vlasništvo Republike Srbije.

Istakao je da zakon zabranjuje promet objekata koji nisu građeni u skladu sa propisima, podsećajući da je skoro pedeset odsto objekata u Srbiji bilo van pravnog sistema i nije moglo legalno da se prometuje. 

Naglasio je da je katastar jedino merilo da li je objekat legalan, te da se promet nekretnina u Srbiji obavlja isključivo preko notarske kancelarije, s računa na račun, uz uslov da je nekretnina upisana u katastar.

Cene kuća u Srbiji skočile za skoro 20 odsto: Evo gde su najskuplje, a gde su najviše poskupele

Na pitanje da li je objekat legalan i kada postoji zabeležba, Pašanović je odgovorio da jeste, ali da će, u zavisnosti od vrste zabeležbe, teže moći da se proda, slično kao kod hipoteke, gde kupac zna da postoji određeni teret na nekretnini.

Saveti za one koji kupuju nekretninu

Pašanović je istakao da je sada dodatno propisana obaveza agencija da obaveštavaju katastar o tome da je taksa plaćena, budući da ranije katastar nije automatski brisao zabeležbu iako je uplata bila evidentirana kod agencije.

Da li toplotni talasi diktiraju cene kvadrata? Ove nekretnine postaju sve traženije

Rodić je upozorio da kupci moraju biti svesni da preuzimaju određeni rizik, jer zabeležba da je objekat upisan po novom zakonu podrazumeva da je neko samo došao sa ličnom kartom i prijavio da poseduje određenu kvadraturu. 

Dodao je da će, sa novim izmenama, biti potrebni geodetski snimci, geodetski elaborati i izveštaj o detaljnom stanju objekta od strane arhitekte, čime će postupak biti uređeniji.

Pašanović je savetovao da je, ukoliko kupac želi potpunu sigurnost, najbolje da angažuje stručno lice koje će proceniti stabilnost objekta i bezbednost instalacija, ali je ocenio da će, u praksi, objekti upisani u katastar uglavnom zadovoljavati sigurnosne standarde.

Možete proveriti kako teče upis vaše nekretnine u katastar: Svaki korak jedna boja, ako je u crvenom - nije dobro

Da li "hitna prodaja" znači i jeftiniji stan? Stručnjak otkriva šta se krije iza ovakvih oglasa