Klimatske promene i suše već godinama desetkuju srpsku poljoprivredu, a samo ove godine gubici se mere stotinama miliona evra. Iako nadležni nude subvencije za premije, sve više ratara diže ruke od osiguranja useva.
Zašto se poljoprivrednici osećaju prepušteni sami sebi, šta kažu osiguravači, a šta pokazuju podaci?
Suša, grad i mraz za mnoge ratare postali su redovna prognoza, od koje su mogli da se odbrane ukoliko osiguraju svoja polja. Ipak, zaštita koju osiguravajuće kuće nude za većinu je postala luksuz bez pokrića.
Svedočimo paradoksu: štete su sve veće, a broj osiguranih površina drastično opada.
„Bio sam osiguran do otprilike 2020. godine i mislim da je osiguranje izuzetno korisno i treba svima nama. Međutim, posle toga cena je otišla drastično gore, a naši poljoprivredni proizvodi su ostali. Tako da jednostavno nismo imali prostora da osiguramo. Ne da nećemo, nego ne možemo“, kaže za UNU ratar iz Perleza Dragan Dulijanin.
Da su sumnje poljoprivrednika opravdane, potvrđuju analize tržišta osiguranja. Od 2005. do 2022. zabeležen je konstantan rast, uz dve pauze - veliku recesiju 2009. i koronu 2021. godine.
„Od 2022. pa do 2025. godine poslednje tri godine konstatan je pad. Dakle imamo situaciju da posledenje tri godine tržište je za četvrtinu smanjeno, što je poprilično veliki pad. Ono što se dešava poslednjih godina jeste da raste broj odbijenih zahteva. Nekada je to bilo 24 odsto, dakle da svaki četvrti zahtev nije bio isplaćen, sada je svaki treći“, objašnjava za UNU ekonomista i autor analize broja osiguranja u Srbiji Uroš Davidović.
S druge strane, iako država kroz subvencije vraća od 40 do 70 odsto premije, pod polisom je tek svaki sedmi hektar.
„Želimo da probudimo svest kod poljoprovrednika o zaštiti njihove imovine, jer osiguranje je samo ta karika gde možete biti zaštićeni tokom celog vegetacionog perioda vi i vaša porodica. Što se tiče ukupnog iznosa kog smo isplatili našim klijentima on je u porastu i razlikuje se u odnosu na neke ranije periode“, kaže za UNU šef službe za koordinaciju osiguranja u poljopirvredi Dunav osiguranje Miloš Obrenović.
Za poslednjih pet godina Dunav osiguranje isplatilo je 7,5 milijardi dinara odštete, najviše od udara grada, požara i groma, ali i rizik od mraza koji je sve izvesniji. Ipak, ključni izazov ostaje na terenu – suša.
„Kod nas u Perlezu, zadnje četiri godine su izuzetno sušne, tako da možda bi osiguranje trebalo da razmišlja o tome da osiguravamo sušu. Za sad to nijedna osiguravajuća kuća ne nudi“, kaže Dulijanin.
Suša ne brine samo ratare, već i osiguravače, kojima nemaju dovoljnu zaradu, pa im ostaje ili da podignu premiju ili da prestanu da osiguravaju taj rizik.
Dobri primeri dolaze iz Španije i Turske, gde se štete pokrivaju uz podršku države i reosiguravača, dok u Srbiji teret i dalje nosi pojedinac.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
