Poljoprivreda pred velikom promenom: Sve više proizvođača se okreće biopreparatima, evo zašto

Primena bioloških preparata u poljoprivredi širom Evrope raste iz godine u godinu, a stručnjaci očekuju da će biopesticidi u budućnosti imati sve važniju ulogu u zaštiti biljaka.

Španija je među zemljama koje prednjače u primeni biopreparata, a iskustva tamošnjih voćara imala je priliku da upozna i delegacija srpskih i slovenačkih stručnjaka.

Gorivo za poljoprivrednike 184 dinara, ali ne na svakoj pumpi: Zašto jeftiniji dizel nije svima lako dostupan?

Suša napravila ogromne gubitke: Francuska sprema milijarde evra pomoći za poljoprivrednike

U okolini Valensije, gde su suša i visoke temperature ozbiljan izazov za poljoprivrednike, biopreparati se sve češće koriste u voćnjacima. Tamošnji proizvođači kombinuju ih sa sistemima za navodnjavanje i stručnim savetima kako bi očuvali kvalitet i stabilnost prinosa.

Biopreparati pomažu i tokom suše

Jedan od voćara iz ovog kraja, Salvador Franko, kaže da u proizvodnji japanskih jabuka kombinuje navodnjavanje, biološke preparate i stručnu podršku.

"Proizvodim japanske jabuke i to samo premijum kvaliteta. Navodnjavanje, biopreparati i saveti stručnjaka pomažu mi u proizvodnji", kaže Franko.

Sve veći broj proizvođača u okolini Valensije koristi biološke preparate za tretiranje voća. Jedna od njihovih prednosti, kako navode korisnici, jeste što se smatraju bezbednijim za životnu sredinu, pa se primenjuju uz manje rizika po zdravlje radnika kada se koriste u skladu sa uputstvima.

Iz kompanije "Fertiks" navode da biopreparati mogu biti od koristi i u uslovima nedostatka vode.

"Primena biopreparata može da ublaži gubitke prinosa izazvane sušom i doprinese većoj otpornosti biljaka na bakterije", navodi Havijer Morales Gonzales.

Srbija za poljoprivredu daje 1,4 milijarde evra godišnje, a efekti izostaju: Gde odlazi novac i zašto nema većeg napretka

Kako biljke podnose visoke temperature?

Za proizvođače u Španiji važna je i otpornost preparata na visoke temperature i jako sunčevo zračenje.

Borivoje Jakovljević iz kompanije "Šmek komerc" navodi da pojedini preparati sadrže komponente koje pružaju UV zaštitu, kao i dodatke koji utiču na pH vrednost vode i olakšavaju primenu preparata.

Stručnjak za zaštitu bilja Marko Bojin ističe i značaj dužeg zadržavanja aktivne materije na listu.

Prema njegovim rečima, odgovarajuća pH vrednost omogućava biljci da bolje usvoji aktivnu materiju, čime se postiže efikasnije delovanje preparata.

Da li bi ovakav pristup mogao da se primeni u Srbiji?

Posle obilaska španskih zasada, stručnjaci iz Srbije smatraju da bi deo ovih iskustava mogao da bude primenjen i u domaćoj poljoprivredi.

Biološki preparati, osim zaštite biljaka, mogu se kombinovati i sa mineralnim elementima koji nedostaju zemljištu ili biljkama.

Stručnjak za voćarstvo Zoran Keserović ukazuje da se domaći proizvođači suočavaju sa nedostatkom pojedinih mikroelemenata.

"Imamo velikih problema sa nedostatkom bora, a pojedinih godina i cinka, kao i molibdena, koji poslednjih godina dobija sve veći značaj", navodi Keserović, prenosi RTS.

Sve više Nepalaca radi na srpskim njivama: Satnica do 600 dinara, poljoprivrednici ih žele još više

Evropska poljoprivreda sve više okreće leđa prekomernoj upotrebi hemije

U Evropskoj uniji biološka sredstva dobijaju sve veći značaj u okviru politike održivije poljoprivrede. Cilj je da se, kada god je to moguće, prednost da alternativnim metodama zaštite biljaka, dok bi hemijska sredstva trebalo koristiti kada druge mogućnosti nisu dovoljne.

Za Srbiju bi iskustva zemalja poput Španije mogla da budu važna, posebno u uslovima sve češćih suša, visokih temperatura i potrebe da se istovremeno očuvaju prinos, kvalitet hrane i životna sredina.

Biopreparati zato sve više postaju deo šire priče o tome kako poljoprivredu učiniti otpornijom na klimatske promene, uz smanjenje oslanjanja na klasična hemijska sredstva, prenosi EUpravoZato.

Srbija proizvela 3,8 miliona tona pšenice u sezoni, ali izvoz usporava: Jedan problem posebno muči trgovce

Suša odnela pola roda kukuruza: Može li novo osiguranje da spase ratare velikih gubitaka?