Srbija proizvela 3,8 miliona tona pšenice u sezoni, ali izvoz usporava: Jedan problem posebno muči trgovce

Pšenica je ove sezone, uprkos klimatskim promenama koje sve više pogađaju poljoprivredu, dala najbolji prinos u odnosu na druge primarne biljne kulture.

Prosečan prinos na nivou Srbije od oko šest tona po hektaru obezbedio je oko 3,8 miliona tona hlebnog žita, što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz.

Manji računi za zajedničku struju: Da li zgrade u Srbiji mogu da postave solarne panle?

Suša odnela pola roda kukuruza: Može li novo osiguranje da spase ratare velikih gubitaka?

Dobar rod, međutim, ne znači automatski i dobar plasman na svetskom tržištu. Srbija je u julu izvezla oko 120.000 tona pšenice, dok je u avgustu izvoz pao na oko 90.000 tona.

Na manji izvozni rezultat u drugom mesecu ekonomske godine u poljoprivredi direktno su uticali nizak vodostaj Dunava i rekonstrukcija železničkih pruga u Hrvatskoj i Sloveniji, izjavio je za Dnevnik direktor "Žitounije" Zdravko Šajatović.

"Zbog niskog vodostaja barže ne mogu da plove punim kapacitetom, već se tovar umanjuje gotovo za polovinu. Rekonstrukcija železničkih pruga u Hrvatskoj i Sloveniji usporava i poskupljuje transport do Italije, našeg najboljeg kupca. Do Italije naša pšenica ide kamionima, što dodatno povećava troškove transporta. Zato smo u julu izvezli oko 50.000 tona u Italiju, a u avgustu samo 40.000 tona", naveo je Šajatović.

Pšenica 22,5 dinara

Šajatović ističe da je teško prognozirati da li će pšenica tokom zime 2026/2027. godine poskupeti.

Navodi da na berzi u Čikagu tona pšenice u fjučersima vredi oko 268 dolara, dok je u Parizu cena oko 244 evra. Prema septembarskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), svetska proizvodnja pšenice procenjena je na oko 822 miliona tona.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice trenutno se kreće oko 22,5 dinara.

On ističe da bi za Srbiju bilo najbolje kada bi tokom ekonomske godine uspevala da izvozi oko 100.000 tona pšenice mesečno. Za veći izvozni plasman, međutim, potrebni su povoljniji uslovi transporta, pre svega viši vodostaj Dunava i niži troškovi prevoza.

Maline zbunile voćare kod Čačka: Jednorodna sorta ponovo procvetala usred septembra

"Na to nemamo uticaja, kao ni na to da povećamo potražnju za domaćim žitom", kaže Šajatović.

Na domaće prilike u trgovini sa inostranstvom, dodaje, u velikoj meri utiče i geopolitička situacija, koja usložnjava uslove na svetskom tržištu i direktno se odražava na izvoz srpske pšenice.

Nizak vodostaj Dunava i rekonstrukcija železnice u Hrvatskoj i Sloveniji usporavaju izvoz

"Silosi u Rumuniji i Bugarskoj su prepuni žita, a zbog blizine luke Konstanca te zemlje uspevaju da lakše plasiraju pšenicu na strana tržišta i delimično nadomeste potrebe zemalja koje su ranije uvozile žito iz Rusije i Ukrajine. U tim zemljama i dalje traje rat, pri čemu su ugrožene luke i brodski saobraćaj, a rastu i troškovi osiguranja transporta", objašnjava Šajatović.

Zato, prema njegovim rečima, geopolitičke prilike i cene nafte imaju direktan uticaj na globalnu trgovinu i izvoz pšenice. Žito nije samo prehrambeni proizvod već i strateška roba, čiji plasman zavisi od političke stabilnosti, transportnih troškova i cene osiguranja.

Dnevnica ide i do 5.000 dinara, satnica 600: Sezona berbe grožđa u punom jeku, vinogradari muče muku sa radnom snagom

Srpski začini sve više vrede: Od aleve paprike do šafrana, ovi proizvodi imaju ozbiljan tržišni potencijal