UNA u kabini mašinovođe na pruzi Beograd-Bar: Vozili smo se jednom od najlepših ruta i otkrili zašto je preporučuju CNN i Gardijan

Vodimo vas na put do mora. Za neke najsporiji, za neke jedini pravi. Pedeset godina prošlo je od otvaranja pruge Beograd-Bar, a stanje železnice ne sprečava hiljade domaćih putnika i turista iz celog sveta da letovanje počnu upravo na šinama koje bude nostalgiju.

A na to pozivaju i najveće svetske medijske kuće, poput CNN Travela i Gardijana. Šta je ono što ih veže za čuveni Barac i zašto se za taj voz i danas, kada su ime zemlje i granice odavno promenjeni, traži karta više?

"Ovo nema nigde": Fotografija iz Paralije obilazi mreže, pogledajte šta sve dobijate za samo 10 evra

Kafa jedan evro, ćevapi pet, apartman za dvoje 50 evra: Ovo je jedno od najjeftinijih mesta na Jadranu

Kada je 1976. godine čuveni Plavi voz prvi put prošao prugom Beograd–Bar, malo ko je mogao da pretpostavi da će i pola veka kasnije ova železnička linija ostati sinonim za putovanje ka Jadranskom moru i puniti stupce svetske štampe kao epski podvig, u planeru turista iz svih krajeva sveta pod tačkom - obavezno.

Dok savremeni svet teži brzim vozovima i internetu, mi vas vodimo tamo gde je vreme relativna stvar i gde planinska utroba guta signal telefona. Čeka nas 476 kilometara kamena i čelika, 254 tunela i 234 mosta. Pruga Beograd-Bar obeležava 50 godina postojanja.

Jedni traže svoja mesta, drugi im žele srećan put, treći ukrcavaju atomobile u auto-vagon. A mi odlazimo tamo gde retko ko ima priliku da zaviri. U kabinu lokomotive, od prvog metra pruge, sa nama je čovek od čijih odluka zavisi bezbednost stotina putnika:

"Ja sam taj koji je na čelu parade, odgovaram za sve putnike, za lokomotivu, za sve ostalo. Mnogo, mnogo odricanja, kažem da ovaj posao mora da se voli, jeste zanimljivo u neku ruku što nije monotono, nije kancelarijski posao. Ovo je druga priča, ovde se non-stop nešto dešava. A u avionu, bez obzira koliko traje let, vi sedite skučeni, u autobusu ste skučeni isto - imaš spavaća kola, odmoriš se, legneš odeš u wc, vratiš se, prošetaš se, nisi vezan, možeš da funkcionišeš", objašnjava za UNU mašinovođa Milan Savić.

Put prekidamo nakratko, u stanici Prokop, gde se ukrcavaju i ostali putnici. Tada shvatamo da slobodnog mesta gotovo da nema, ali zato razloga za put do mora koji traje dvocifren broj sati - ne manjka. Najveća predsnost, kako kažu putnici jeste u tome što može da se legne i odspava kako treba.

A tog 14. jula našlo se vremena i za proslavu plasmana Španije u finale Svetskog prvenstva, promenu lokomotive, graničnu kontrolu i kvalitetan san, u koji najbolje ušuška najteži i naspektakularniji deo pruge.

Kanjon Morače i Most na Maloj rijeci, nekada najviši železnički most u Evropi, ostali su da prkose vremenu, spajajući crnogorski ambis i jugoslovensku graditeljsku genijalnost. I upravo su to prizori koji mogu da se dožive samo na ovoj pruzi, te ne čudi što svetski mediji, poput CNN Travela i Gardijana, barsku prugu opisuju kao arhitektonsko čudo koje pleni nostaligičnim šarmom jugoslovenskog simbola.

Voz je odavde najodlučniji na putu do Jadrana, hrabro se spuštajući niz vrtoglavi nagib od 33 promila. Drugim rečima, na svaki kilometar pruge, voz ze spušta za 33 metra. I uz to – ne prestaje da ljubi barske šine.

Odavno je svanulo, a divlja Morača ostaje u retrovizoru dok voz tiho klizi kroz podgoričku ravnicu, grabeći ka jugu. Pred samim ciljem, put preseca najduži tunel, Sozina. A onda, u samo jednom trenu, sivilo betona i mrak planine zamenjuje beskrajno plavetnilo. Miris soli ulazi kroz prozore, svetlost preplavljuje kupe, a barska pruga trijumfalno završava svoj ples na samoj obali mora, dok deo putnika izlazi u Sutomoru. Ostalo je još samo malo vremena do odredišta.

I evo nas konačno u Baru, posle 13 sati, više stotina tunela, više stotina mostova, neki bi rekli i više godišnjih doba, stigli smo na odredište. Za neke je ovo putovanje prava avantura, za neke mučenje.

Pak, sudeći po osmemima na licu, svi se raduju svom dolasku i odlasku na Jadran, a mi gasimo kameru i idemo njihovim stopama.

Ali pre nego što osetimo so na koži, vreme je za čašicu toplog razgovora sa šefom barske stanice i povratak u dane kada je država bila mnogo veća, a vozovi brži, puniji i češći. Potom valja nadoknaditi kalorije. Pa tek onda - pravo tamo gde se šine ulivaju u beskrajno plavetnilo Jadrana.

Možda će već sutra ova pruga postati brža, a moderni vozovi skratiti vreme putovanja. Ali, ako se to i desi, nadamo se da će legendarni voz Beograd–Bar uvek čuvati jedan svoj stari kupe. Za sve koji vole da uspore. Da uživaju u mirisu istorije i šmeku starih vremena od kojih sve i da hoćemo, ne možemo da pobegnemo.

Da li je odmor u Srbiji jeftiniji od mora? Evo gde se najviše isplati letovati

UNA na Drinskoj regati: Hiljade učesnika zaplovilo jednom od najlepših reka Srbije