Uskoro će svako moći da uživa u "Srpskom hlebu"

U Srbiji se puno pažnje posvećuje ishrani, a u kombinaciji sa tradicijom, domaća kuhinja vrlo često jeste nezamenjiva. Upravo to su na umu imale kompanije Argeta i Mercator-S kada su se smelo otisnule u projekat utvrđivanja recepta za srpski hleb, najsličnijeg onom koji je krasio trpeze naših predaka.

U svečanoj sali etno restorana Pahuljica, predstavnici kompanija Argeta i Mercator-S i etnološkinja Narodnog muzeja u Kraljevu, Violeta Cvetanovska, na Svetski dan hleba, govorili su o putu koji su prešli od ideje do rešenja, a vodila ih je želja da pruže direktni doprinos očuvanju srpske nematerijalne kulturne baštine.

"U pitanju je tradicionalna receptura, to je hleb koji sadrži samo četiri sastojka, pravi se od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca, ali ne klasičnog indstrijskog kvasca, već je u pitanju domaći kvasac iliti „maja“. Ovo je jedan kvalitetan proizvod koji isto tako dobro parira još jednom kvalitetnom proizvodu, a to je Argeta", rekao je Srđan Zlatanov, ispred kompanije Argeta.

Legitimitet celokupnom projektu dala je etnološkinja Narodnog muzeja u Kraljevu Violeta Cvetanovska, koja je godinama unazad sprovodila različita istraživanja u vezi sa hlebom kao neizostavnim delom naše kulture, tradicije i trpeze.

"Priča o hlebu je priča o čoveku i ljudskoj istoriji. Hleb predstavlja najsakralniji vid hrane, pa je u srpskoj kulturi i na srpskoj trpezi uvek zauzimao važno mesto. Hleb i so predstavljali su simbol gostoprimstva. Zahvaljujući autentičnim receptima, koji se nalaze u mnogobrojnim kuvarima, ali i pripadnicima lokalne zajednice koji su očuvali te recepte, mi danas imamo recept koji je najpribližniji onom koji se nekada koristio za pravljenje hleba. Treba imati veštinu da se prilagodite savremenom toku života, ali da se u istom trenutku naslanjate i na tradiciju i ja mislim da su Argeta i Mercator-S uradili jedan dobar posao", rekla je etnološkinja Violeta Cvetanovska.

Dugoročni cilj društveno-odgovorne kompanije Argeta jeste da se lokalna autohtona semena sačuvaju u Svetskoj banci biljnih gena u Svalbardu. Na ovaj način Argeta će doprineti čuvanju domaćih semena za buduće generacije.

Po okončanju ove zanimljive i za srpsku kulturu važne diskusije, prisutni su imali posebnu priliku da po prvi put probaju Srpski hleb, ali i da uživaju u sjajnim kombinacijama sa Argetinim namazima.

Uskoro će i svi ljubitelji Argetinih namaza moći da ih isprobaju u sasvim novoj kombinaciji, kada se srpski hleb bude našao na policama Idea, Roda i Mercator radnji.