Sedam novih profila u srednjim školama: Koji učenici će se školovati kroz rad u kompanijama?

Do 15. januara otvoren je konkurs Privredne komore Srbije za poslodavce koji žele da se uključe u sistem dualnog obrazovanja. Od naredne školske godine đake u srednjim školama očekuje i sedam novih profila - od arhitektonskog tehničara do stručnjaka za obnovljive izvore energije i procesno upravljanje.

Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS, rekla je za RTS da kompanije koje žele da učestvuju u ovom modelu obrazovanja moraju da imaju odgovarajuće uslove za učenje kroz rad, zaposlene instruktore i mogućnost saradnje sa školom koja realizuje odgovarajući obrazovni profil.

PKS otvorila prijave za dualno obrazovanje: Sedam novih profila od naredne školske godine

Otvoren Trening centar za dualno obrazovanje u Vlasotincu: Uloženo više od 3,5 miliona evra u objekat i opremu

"S obzirom na to da dualno obrazovanje jeste učenje na dva mesta, u školama i u realnom radnom okruženju, poslodavci pre svega treba da raspolažu tim mestima za učenje kroz rad, odnosno da delatnost kojom se bave odgovara obrazovnom profilu koji učenici kasnije, sledeće godine, treba da odaberu", navodi Kovačevićeva.

Kompanije moraju da obezbede i poštovanje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i uslove za bezbedan boravak učenika.

Poslodavci su u obavezi da obezbede instruktore koji su prošli obuku i mogu da prenesu praktična znanja mladima.

Naknada za učenike i obaveze poslodavaca

Jedna od pogodnosti dualnog obrazovanja za učenike jeste naknada za vreme provedeno u učenju kroz rad. Ona iznosi najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu, a poslodavci obezbeđuju i troškove prevoza, ishranu i osiguranje učenika.

Zanati traže nove generacije: UNA proverava - Da li u Srbiji postoji interesovanje za dualno obrazovanje?

Prema rečima Mirjane Kovačević, finansijske obaveze nisu jedini izazov za kompanije. Važno je da poslodavci imaju obučene instruktore, ali i da se učenici opredele za obrazovni profil koji ih zaista zanima.

"Glavni cilj dualnog obrazovanja jeste da mladi ostanu da rade u toj kompaniji u kojoj su sticali prva radna iskustva", ističe Kovačevićeva.

Kompanije brže dolaze do obučenih kadrova

Dualno obrazovanje koristi i poslodavcima, jer učenici već tokom školovanja stiču praktična znanja i upoznaju se sa tehnologijama i poslovima kojima će se baviti.

Tako kompanije lakše pronalaze buduće zaposlene, a mladima je olakšan prelazak iz škole na posao.

"Neka istraživanja kažu da mladima, ako nemaju praktična iskustva tokom školovanja, potrebno šest meseci do godinu dana, pa možda i više, da se uključe u proces rada. A privrednicima je potrebno da se neko što pre uključi u te radne procese i razume tehnologije", objašnjava Kovačevićeva.

Ekonomska budućnost Srbije: UNA pita - zašto sve više kompanija ulazi u sistem dualnog obrazovanja?

Do sada se u sistem dualnog obrazovanja uključilo oko 1.300 kompanija, dok je oko 23.000 učenika prošlo ili se još obrazuje po ovom modelu. Po generaciji, dualno obrazovanje pohađa između 7.000 i 8.000 učenika.

Oko polovine učenika nastavlja da radi u struci za koju su se školovali, dok deo njih ostaje i u kompanijama u kojima su sticali praktična znanja. Neki se odlučuju za nastavak školovanja, a manji broj menja struku.

Najtraženiji tehnički i zanatski profili

Dualno obrazovanje zastupljeno je u različitim granama privrede, a među oblastima u kojima je posebno traženo su mašinska i metalska industrija, elektroindustrija, trgovina, ugostiteljstvo, turizam i saobraćaj.

Među traženim obrazovnim profilima su operateri mašinske obrade rezanjem, tehničari mehatronike, bravari, zavarivači, električari, industrijski mehaničari, vozači, autoelektričari, kuvari, konobari i modni krojači.

Kako se uči kroz rad u okviru dualnog obrazovanja u Trgovačkoj školi

Pored teorije, važna je i praksa. Dragana i Anja već u trećem razredu stiču važna iskustva u trgovini.

"Sve što smo u teoriji učili u praksi primenjujemo", kaže Dragana Đorđević, učenica Trgovačke škole.

“Ja na praksi radim sve zadatke koje mi instruktor zadaje, radim sa mušterijom i robom", kaže Anja Holod, učenica.

Trgovačka škola u Beogradu, jedna je od ustanova za dualno obrazovanje. Nedavno je i renovirana, sada ima pet kabineta za praktičnu nastavu, u kojima se đaci pripremaju za prve dane prakse u nekoj kompaniji.

Mira Lekić, direktor Trgovačke škole, kaže da je jedan kabinet škola opremila zajedno sa kompanijama s kojima sarađuje.

"Danas naš učenik može da bude samo u objektu koji je akreditovana prodavnica, pored akreditacije učenik ima i instruktora koji ima sertifikat i  on prati profesora od prvog dana", kaže Lekićeva.

Praksa - brže do posla

Kabineti su dobro opremljeni, ali neophodna je i praksa u kompanijama. Ona je i plaćena. Učenici mesečno dobijaju najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu.

“Oni u školi stiču prve korake pre nego što dođu u objekte. Terorija se uči u kabinetima, praksa u objektima je ipak bolja varijanta jer tu dobijaju pravi utisak sa kupcima, poslovođom", kaže Gordana Čubrilo, profesor ekonomske grupe predmeta.

Dualno obrazovanje u Srbiji regulisano je zakonom i sve je više onih koji se upisuju u te škole jer praksa donosi znanja potrebna da se brže stigne do posla.

Zaposleni u Srbiji strahuju da će ih veštačka inteligencija dovesti do otkaza: UNA proverava koje profesije su najugroženije

Otvoren konkurs za stipendije za studije na vodećim svetskim univerzitetima: Rok za prijavu je 30. oktobar