Studije traju tri godine, a posao se pronalazi već tokom školovanja: Evo gde još ima mesta u Beogradu

U toku je drugi upisni krug na državnim fakultetima u Beogradu, za sve srednjoškolce koji su u junu ostali bez indeksa. Osim na visokoškolskim ustanovima koje su manje popularne poput Rudarskog fakulteta, Poljoprivrednog, Matematičkog, mesta ima i na trogodišnjoj Akademiji koja je pandan ETF-u, građevini, arhitekturi.

Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd (ATUSS) je najveća i jedna od popularnijih strukovnih visokoškolskih ustanova za koju se opredeljuju đaci srednjih stručnih škola, ali ima i zainteresovanih gimnazijalaca.

Predviđa se nestanak čak 12 poslova do 2035. godine: Da li je vaše zanimanje na listi?

Bez iskustva teško do posla: UNA istražuje - da li će najavljena plaćena praksa doneti rešenje za mlade ili trošak poslodavcima?

I ona nudi drugi upisni krug onima koji su u junu ostali bez indeksa, a mesta ima čak i na budžetu.

Dr.um Dragana Ilić iz Odeljenja za odnose s javnošću Akademije kaže za Nova.rs da je prvi upisni rok završen, ali za maturante koji još nisu odlučili gde će nastaviti školovanje, izbor i dalje traje.

"Nije svaki maturant u junu znao šta želi da studira. Neko nije upisao ono što je želeo, neko se predomislio, a neko je tek tokom leta počeo ozbiljno da razmišlja o tome čime želi da se bavi. Zato drugi upisni rok ne mora da bude samo druga šansa. Može biti prilika da se odluka donese mirnije i promišljenije", ističe Ilić.

Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd – ATUSS i u drugom upisnom roku prima novu generaciju studenata na studijske programe svojih pet odseka.

"U sastavu Akademije nalaze se Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Visoka škola za informacione i komunikacione tehnologije, Visoka građevinsko-geodetska škola, Visoka železnička škola i Visoka tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment. Iza tih pet škola nalazi se širok izbor studijskih programa i budućih profesija", podseća ona.

Poslovi bez fakulteta u Srbiji: Pet najtraženijih sektora, očekivane zarade i mogućnosti napredovanja u 2026. godini

Akademija nudi od elektrotehnike, računarstva, informacionih sistema, telekomunikacija, audio i video tehnologija i energetike, preko građevinarstva, arhitekture, geodezije, saobraćaja i logistike, do tekstilnog inženjerstva i dizajna tekstila i odeće.

Na pojedinim studijskim programima u drugom upisnom roku dostupna su budžetska i samofinansirajuća mesta, kao i mesta predviđena Programom afirmativnih mera, naglašava naša sagovornica.

Tako, popularna VIŠER (Visoka škola elektrotehnike i računarstva) nudi čak 325 samofinansirajućih mesta na sedam smerova, dok su budžetska popunjena.

Popularni su svi smerovi - od informacionih sistema, računarske tehnike, audio i video tehnologije, do elektrotehničkog inženjerstva.

Svršeni studenti u ovoj oblasti pronalaze posao tokom studiranja, a prema oglasima njihova početna plata iznosi 1.200 evra.

Ali na Visokoj školi za informacione i komunikacione tehnologije (nekadašnja PTT Visoka škola) ima mesta na budžetu - 3 i to na smeru "Poštanski saobraćaj i logistika", a samofinansirajućih je 18.

Do dobre zarade za samo nekoliko meseci: Ovih pet kurseva je najtraženije u Srbiji

Smer "Mrežne i računarske tehnologije" u okviru ove škole raspolaže sa 15 samofinansirajućih mesta.

Što se tiče Visoke građevinsko-geodetske škole, čak 41 mesto na budžetu dostupna su budućim brucošima na dva studijska programa, dok je 68 samofinansirajućih na sva tri smera ukupno.

I na Visokoj železničkoj školi koja školuje visokostručne kadrove potrebne "Železnicama Srbije" i drugim saobraćajno-transportnim preduzećima, ima mesta - 34 predviđena su za one koji studiraju na teret države, dok je 56 za samofinansirajuće brucoše.

Slobodnim mestima raspolaže i Visoka tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment.

Ilić naglašava da broj slobodnih mesta verovatno ne bi trebalo da bude najvažniji razlog za izbor studija, te da je mnogo važnije pitanje šta će student tokom tih godina naučiti i koliko će biti spreman da to znanje kasnije upotrebi.

"Upravo tu strukovne studije imaju svoju jasnu ulogu. Teorija jeste važna, ali ona nije sama sebi cilj. Studenti kroz praktičan rad, laboratorijske vežbe, projekte i stručne predmete imaju priliku da ono što uče povežu sa konkretnim problemima svoje buduće profesije", smatra ona.

Mladi u Srbiji najviše žele da studiraju psihologiju, a tržište traži inženjere: Evo koja zanimanja su deficitarna

Danas je, dodaje ona, to možda važnije nego ranije.

"Teško je predvideti kako će pojedina zanimanja izgledati za pet ili deset godina. Ono što već sada znamo jeste da se granice između profesija menjaju i da se različite oblasti sve više dodiruju".

Računarstvo više nije vezano samo za računarstvo. Prisutno je u energetici, saobraćaju, komunikacijama, audio i video tehnologijama. Arhitektura i geodezija odavno se ne mogu zamisliti bez digitalnih alata. Automatizacija menja industriju i saobraćaj, dok se dizajn susreće sa novim tehnologijama, materijalima i načinima proizvodnje.

"Zato je možda najbolji savet budućim studentima jednostavan: ne birajte samo školu - razmislite o tome šta vas zaista zanim", poručuje ona.

A još ako đaci koji završe te stručne škole upišu strukovne studije, njihova primanja u početku mogu da budu i oko 2.000 evra.

Novi zakonski propisi o radnoj praksi: Mladim ljudima šansa za prvi posao, a šta čeka poslodavce?

Koliko dugo možete da radite "na određeno": Zakon postavlja jasnu granicu, ali postoje izuzeci