Stanković: Prezadovoljan sam putem kojim sam išao, sada čekam novi izazov

Dejan Stanković je bez angažmana, ali leto provodi radno. Vreme provodi na Zlatiboru, gde aktivno učestvuje u svom tradicionalnom kampu za decu - Deki 5. 

Fudbalski trener je sezonu završio u Sampdoriji bez ostvarenog cilja i opstanka u Seriji A, ali to mu nije pokvarilo samopouzdanje nego ga je nateralo da ide dalje. 

"Neću da tražim odmor, ovaj što sam imao od kraja sezone mi je itekako prijao. Proveli smo ga porodično, svi zajedno. Sada sam spreman za novi trenerski izazov", rekao je srpski trener za Tanjug.

Za razliku od tate deca Filip i Aleksandar su u trenažnom programu, pod ugovorom, i krenuli su u pripreme za novu sezonu.

"Filip i Aleksandar su počeli pripreme sa Interom. Bilo je ponuda i za mene, ali mi nisu bile interesantne. Nisam baš probirljiv, ali posle iskustva u Sampdoriji, ko se u mleko opeče i u jogurt duva. Iz Zvezde sam odmah otišao u Sampdoriju i tamo se sreo sa ozbiljnim problemima što se tiče kluba, a u rad sam dao celog sebe. Sa navijačima sam imao sjajan odnos, bili su jedini sunčev zrak u tom trenutku, objasnio je Dejan Stanković. 

Sada je vreme za klince i fudbalski kamp na Zlatiboru "Deki5"

"Posle dugo godina imao sam vremena da dođem u Srbiju i posetim moje čedo "Kamp Deki5", koji evo već šestu godina na Zlatiboru radi i ulepšava dane deci. Bavimo se njima, od ove godine i u saradnji sa UEFA fondacijom. Dobili su ozbiljnu podršku, vetar u leđa, ljudi su prepoznali naš rad i trud, cela moja ekipa daje sve da bude profesionalno i zanimljivo jer osmeh dece nema cenu", kaže Stanković i dodaje:

"Jedan klinac me je pitao hoću li za sedam godina da budem selektor. Pitao sam ga: Zašto, a on mi kaže da za sedam godina planira da igra Srbiju, pa da ga ja treniram. Ta pitanja i komentari su nežni, direktni, moraš da budeš koncentrisan. Odgovorio sam mu: Videćemo, ajde za jedno 10, a on kaže: Može taman ću tada postati kapiten, pa da onda dođem".

Stanković je iz Zvezde otišao pre 10 i po meseci posle neuspeha protiv Makabija u borbi za plasman u Ligu šampiona.

"Zvezda je emocija i čista emocija. Prvih par meseci mi je bilo teško da sve prihvatam, dete sam kluba, odrastao u Zvezdi, koji je sebi ostvario san i da zatvori krug i postane njen trener. Zahvalan sam Zvezdi do neba jer sam imao priliku da sednem na klupu tako velikog tima. Tek kad uđeš unutra shvatiš šta si, gde si ponikao, čije si boje branio, braniš, seo neiskusan, učio, osetio pritisak i uspeo da se izborim sve do jednog momenta kada me je sve to sve savladalo". 

Stanković naglašava da je dao celog sebe za Zvezdu.

"Nemam ja šta sebi da zamerim, fudbal je to. Satkan je od pobeda i poraza, uspeha i neuspeha, bitno je kako ustaneš, pao si, nekad to bude realno, nekad ne, ali preboleo sam taj momenat i ostaju mi čiste emocije prema igračima, klubu, svima sa kojima sam radio. Dali su mi dušu, sve, to se moglo osetiti i naravno stadion, sever, sa tim momcima sam imao neponovljiv odnos, ogromnu podršku, Na tom stadionu nikad nisam dobio zvižduk, ta utakmica 25. avgusta prošle godine bila je baš emotivna, izašao sam polomljen jer se sve čudno izdršavalo. Utakmica je išla u dosta dobrom smeru, dobro odigrana, ali to je fudbal, bomba u tom trenutku, nisam imao snage da se oporavim. Nigde ja nisam "pobegao", ne mogu ja da "pobegnem" iz mog kluba, moje zemlja, grada  Jednostavno, bilo je stop, kao zvezdaš nisam mogao da prebolim, znam koliko je svima značilo". Prezadovoljan sam putem kojim sam išao, nemam šta tu ni da oduzmem,  ni da dodam, sigurno je da sam ja najviše želeo od svih da igram Ligu šampiona sa Zvezdom", ističe Stanković.

"Mogu da se merim sa svakim i kažem ja sam više. I stvarno hvala svima u klubu, ljudima koji su me istrpeli, nisam ja baš lagan za saradnju, tvrd, uporan, tvrdoglav na neki način, ali Crvena zvezda je svakako nešto najlepše što mi se dogodilo posle završetka igračke karijere. Meni se mnogo sviđa slogan "Zvezda je iznad svih" jer je baš tako, važnija od svakog".

Stanković je ponovio da ništa u karijeri ne bi menjao.

"Prihvatio sam sve poraze, uspone i padove, na tome odrastaš, učiš. Niko nije perfektan u životu, ali što pre shvatiš svoje mane postaćeš bolji čovek , otac, muž i sportista. Gledam da to prenesem i na moju decu, na momke, nisu više ni deca. Gledam da im pomognem da preskoče bar taj prvi prag, a odluke tokom karijera moraće da donose sami, neću moći ja da uđem u njihovu glavu. U životu ništa nije slučajno, Siniša Mihajlović koji mi se desio u karijeri, pa moja supruga Ana, promenio sam samo tri kluba, nisam se mnogo selio. Uspevao sam da se potvrdim, a to je jako važno, da nikada ne odustaješ", podsetio je Stanković i naglasio "ako si se predao već si izgubio, ali više si izgubio ako prestaneš da se boriš".

Sećanje na Sinišu Mihajlovića nikada ne može da izbledi.

"Nije pošteno, ne mogu sve to još da prihvatim, sad sam bio na venčanju njegove ćerke Virdžinije, to je ogromna praznina za sve nas. Ne mogu ni da pričam o tome jer su ispred mene Arijana i deca, Dražen i majka. I kamen bi se rasplakao na tom venčanju, stalno mi je tu, opominje me sve to da u životu moraš da budeš spreman na svaku situaciju. Što se tiče sporta sve može da se preboli, nauči, a onda dođe život i kaže ti da su jedan plus jedan dva i da od toga ne može da se pobegne. Dosta te to promeni. Odlazak Siniše je izazvao u meni i neki revolt, odrastanje na neki drugi način, kapiranje života, odnosa sa ljudima".