Igrači o Obradoviću: Izbacio me sa treninga, kući sam se vratio polupijan jer sam sa njim popio čivas

U Top 8 Evrolige Real Madrid dočekuje Partizan, ekipu koja je po rosteru najveće iznenađenje, ali po imenu trenera najveća pretnja svakom protivniku. U Španiji cela košarkaška javnost bruji o Željku Obradoviću i njegovom znanju, a kako i ne bi kada je svakom favoritu nebrojano puta držao čas košarke i zasluženo stigao do zvanja najtrofejnijeg trenera Evrope. 

Tako je cenjeni sportski list "Marka", pred dolazak velikog Žoca, ispitao većinu nekadašnjih učenika da kažu neki utisak o svom učitelju. Reakcije su prezanimljive i prelaze zbivanja na košarkaškom terenu. Kako jedan od bivših igrača ističe: On je bitanga koju je nemoguće ne zavoleti. 

Šta je to što osim znanja Željka Obradovića čini tako velikim?

"On je trener koji počne utakmicu jendim pristupom i potpuno ga promenio posle nekoliko minuta. On najbrže čita situacije u igri i najbrže joj se prilagođava", rekao je Rafa Đofresa, koji je kao igrač Huventuda, sa Obradovićem na klupi, osvojio Evroligu 1994. godine. 

Seća ga se rado i Roberto Nunjez Sančez, igrač kome je Obradović ukazao poverenje u Realu sa svega 16 godina: 

"Postoje treneri koji imaju utvrđen plan i zaglave u slučaju nečega neočekivanog, a Željko ima moć da sve promeni u sekund. On ide ispred svih. Najbolji je kada ostavi tablu sa strane. Sećam se njegovih svađa sa teškašima u timu. Pomislio sam: Ako je takav sa njima, kakav li će tek da bude sa nama momcima iz škole. U svlačionici bi te naterao da se porodiš ako nisi uspeo na terenu. Ali u javnosti, na konferenciji za novinare, uvek bi stao u tvoju odbranu. On je bitanga koja te natera da ga voliš".

Dejan Bodiroga, lider prve najbolje generacije Panatinaikosa, ističe jedan drugi detalj.

"Toliko je detaljan da će vas posle treninga mučiti glavobolja. Ono što drugi prepuštaju slučaju za njega su fundamentalne stvari. I iznad svega, nikada ne gubi kontrolu nad situacijom. To smiruje igrače".

Niko nije rekao da je raditi sa Obradovićem lako. 

"Nedelja pred fajnal-for 1995. je bila jedna od najtežih u mom životu. Trenirali smo toliko da smo mislili da je Željko poludeo. Poslednju prvenstvenu utakmicu smo tako isprebijani izgubili. Ali Evroligu smo osvojili. Bili smo spremni, a to je bila samo njegova zasluga", seća se Džo Arlauskas, Realova legenda.

Nešto mlaši od pomenutih igrača je Kostas Sloukas, koji je u orbitu odleteo pod vođstvom Željka Obradovića.

"Kada imaš takvog trenera, koji uvek sa istom strašću reaguje na događaje bez obezira na to da li je to finale Evrolige ili prijateljska utakmica, jednostavno moraš da uložiš sve od sebe. Njegov stav ti daje razlog da treniraš. Bitno je ono što ti kaže, ne tenzija sa kojom to izgovori. Moraš da znaš kako to da primiš. U suprotnom si u problemu", otkriva Slukas koji je u dresu Fenerbahčea, sa Žocom na klupi, osvojio Evroligu.

Fragiskos Alvertis uverava da Obradović može da postane najbolji prijatelj svojim igračima: 

"Ima veliku empatiju jer je i on ima prošlost kao sportista i u svakom trenutku zna šta se dešava. Razmišlja kao trener, ali sa filozofijom igrača. On zna kako da pogodi pravi taster u svakoj situaciji i da te oraspoloži. Čak ume da pravi i urnebesne situacije. Jednog dana me je izbacio sa treninga. Nisam bio koncentrisan i poslao me je u svlačionicu. Onda je došao da vidi kako sam i mi smo to rešili tako što smo otišli na piće. Došao sam kući polu pijan nakon što sam sa njim popio flašu Čivasa. Nervira te i u trenutku ti je najbolji prijatelj".

Našli su Španci i Kevina Pantera, igrača kog je upravo Željko doveo u Partizan i uvek je pokazivao koliko ga ceni i voli. Čak mu je dao i kapitensku traku. Čak ni Amerikanac, koje svet smatra "nadmenima" kad dođu u Evropu, nikada ne zanemaruje ljudskost svog trenera: 

"Bilo da je dan ili noć, mogu da ga pozovem i razgovaram sa njim o čemu god želim, o košarci, životu, bilo čemu. On je uvek tu i to je nešto što zaista cenim".

Nije Obradovića zaboravio ni golemi centar Panatinakosa Majk Batist: 

"Kao da mi je bio otac. On je sve uradio za mene. Kaže da bi umro za svoje igrače, a i mi bismo svi umrli za njega".

Željko Obradović je trener koji je devet puta osvojio Evroligu sa pet različitih timova, pa ovom čoveku sportsko znanje (i ponašanje) mogu da ospore i kritike da mu upute samo košarkaške neznalice.