On je prvi srpski Spartanac: Za UNU otkriva kako je to kad istrčiš najteži ultra maraton od 52 kilometra

"Bilo je preteško. Borba sa grčevima, borba i sa voljom i sa adrenalinom. Imao sam cilj da završim, pa makar puzeći završio trku". Ovo su reči Nemanje Rajinovića, prvog srpskog Spartanca.

Čoveka koji je pre pet godina istrčao prvu, a ove godine i najtežu ultra 57 kilometara dugu spartansku trku.

Pobediti šampiona ili samog sebe u maratonu: Šta to čini pobednike?

Svetsko prvenstvo Spartan trke sa preponama održano je u Francuskoj, a od 1300 učesnika samo 420 je stiglo na cilj. Za 10 sati i 45 minuta Nemanja je prešao 77 prepreka, imao 3.800 metara uspona, borio se i sa teretom, ali i sobom.

Kako je sve to uspeo, koliko su trajale pripreme za ovu trku i kako se oseća posle svega ispričao nam je upravo on u emisiji “Popodne”.
 
“To je najveća trka koja postoji u ovom sportu, ultra maraton od 52 kilometra. Pripreme su trajale cele godine, čak mi je maraton u Beogradu bio priprema, blago zagrevanje za tu trku.Tokom trke sam hteo da odustanem više puta, prošao sam psihički tešku trku, fizički sam znao da sam spreman, psihički sam pomerao svoje granice. Kad sam video cilj i te zadnje poligone, pao mi je kamen sa srca, samo sam želeo da prođem kroz ciljnu liniju i da sednem”, iskren je bio Nemanja. 

Nemanja je osvojio 17. mesto i time se etablirao među 20 najboljih Spartan ultra maratonaca na svetu. 

"Motivacija je uvek tu, kad se penjem uz brdo, gledam u vrh i govorim samom sebi - samo da stignem do tog vrha. Imali smo i veštačke prepreke tokom trke poput penjanja uz konopac, gađanja iz strele, nošenje tereta poput džakova, lanaca, kanti, a to sve bude i po 50 kilograma, pa smo to nosili nekada i po 2 kilometra uz brdo ili niz, kroz vodu. Tokom trke često i pevam, kako bih skrenuo misli, da mi ne bude teško u glavi i da ne odustanem. Ne smem da sednem tokom trke, jer ako sednem, znao sam da neću ustati", kaže Rajinović i dodaje: 

"Ishranu sam najmanje redukovao, volim da jedem sve, ali sam pazio generalno, nisam imao neku posebnu ishranu. Fizički sam se pripremao sve vreme pre trke, kroz maratone, polumaratone, razne trke i sve njih sam vrlo lako i sigurno završio. Ali ova trka, nisam bio siguran da ću je završiti, tako mi je bilo teško. Morao sam da budem spreman da trčim ceo dan i noć, trka je limitirana, za 20 i nešto sati treba da se završi, a postoje i vremenski limiti, da ako se ne stigne do određenog ček pointa, da se bude diskvalifikovan. Ja sam trčao 11 sati, usput sam pio tečnost sa elektrolitima i jeo posebnu hranu". 

Među takmičarima ne sme da ima pomoći, sve je bilo spartanski surovo. Kako Nemanja Rajinović ističe, ko pomogne drugom takmičaru - odmah je diskvalifikovan, tako da to mnogo govori koliko je sve bilo surovo na ovoj trci. 

Šest korisnih i proverenih saveta za početnike u trčanju