Pomažu li ili zbunjuju: UNA pita - da li sistemi asistencije u vozilima povećavaju bezbednost u vožnji?

Automobili danas sve češće misle umesto vozača. Od automatskog kočenja do zadržavanja u saobraćajnoj traci, savremeni sistemi asistencije obećavaju veću sigurnost na putevima. Da li takva tehnologija zaista povećava bezbednost u vožnji ili samo zbunjuje vozače?

Sistemi asistencije u vožnji dele se u tri kategorije: sistemi bezbednosti, za asistenciju u vožnji i za parkiranje. Njihova osnovna svrha je unapređenje bezbednosti vozača i smanjenje rizika od nezgoda.

Niš gleda u budućnost: Pokrenuta inicijativa za izgradnju centra za testiranje autonomnih vozila

Ni AI nije bezgrešna: Autonomni taksiji dobili skoro 600 kazni za nepropisno parkiranje

Međutim, sve učestalije nesreće u kojima se kao mogući uzrok navode upravo ovi sistemi, izazvale su veliku pažnju. Sve je više pitanja da li oni zaista smanjuju rizik od nesreća.

„Ako vozač otvori i pročita uputstvo o svom automobilu i odatle nauči kako koji sistem funkcioniše i koja su njegova ograničenja - onda će ti sistemi svakako doprineti unaređenju bezbednosti u saobraćaju, jer iz tog razloga i postoje. Međutim ukoliko vozač ne pročita uputstva o svom automobilu i ne nauči kako koji sistem i kada funkcioniše, onda će to uticati na povećanja broja saobraćajnih nezgoda“, objašnjava za UNU Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Dobio sedam kazni u jednoj noći: Kinez testirao Teslin autopilot i mogao je samo da plače

Stručnjaci ističu da su sistemi za pomoć u vožnji postali standard u modernim automobilima i da vozači moraju da ih razumeju i da budu obučeni da ih pravilno koriste.

„Ono što je važno da razumemo, jeste da svaki sistem funkcioniše tačno onako kako je projektovan. Kako je implementiran i tesitran. U tom smislu, ako je u pitanju zadržavanje vozila u traci - on služi da zadrži vozilo u traci. Kako će vozač reagovati na takav sistem, kada se prvi put susretne sa tim sistemom je jedno pitanje koje važnije“, ističe za UNU profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Emir Smailović.

Ovi sistemi, kažu, razvijaju se i testiraju godinama u različitim uslovima pre primene, sa ciljem sprečavanja saobraćajnih nezgoda.

U Hrvatskoj predstavljen robotaksi: "Plašim se, bog neka pomogne i nama i Rimcu"

„Važno je da se vozači upoznaju sa tim načinima funkcionisanja svih tih sistema - koji sa druge strane sprečavaju mogućnost nastanka nezgode. Na primer ukoliko vozač zaspi ili bude nepažljiv, izađe sa kolovoza i udari u neku prepreku. Dakle oni funkcionišu baš za ono za šta su napravljeni. Reagovanje vozača na takve sisteme je jako važno, i ostaje njihovo prilagođavanje kao aktuelno pitanje“, objašnjava Smailović.

Iako nove tehnologije znatno mogu da doprinesu bezbednijem upravljanju vozilom i saobraćaju uopšte, stručnjaci upozoravaju da one nisu zamena za pažljivog vozača.

Prava sigurnost na putevima, poručuju, i dalje zavisi od znanja, iskustva i odgovornosti za volanom.

Sve je na ekranu, i baš zato postaje opasno: Proizvođači menjaju pravila

Čašica, čaša, flaša: Koliko dugo alkohol ostaje u organizmu vozača?