Astronomska opservatorija u Beogradu slavi 138. rođendan: Od zvezdoznanaca do lansiranja satelita

Astronomska opservatorija u Beogradu danas slavi 138. rođendan. Ona predstavlja najstariji naučni institut u zemlji.

Iako se više sa te pozicije ne mogu osmatrati zvezde, opservatorija predstavlja osnovnu bazu za ispitivanje svemira. Takođe pomaže u lansiranju prvog srpskog satelita koje je planirano za sledeću godinu.

Jedan od najbližih susreta sa asteroidom: Proleteće večeras pored Zemlje

Ponovljeni eksperiment nastanka života na Zemlji: Otkrivene nove mogućnosti za rešenje misterije

Omnia in numero et mensura - Sve je u broju i merenju,  reči su koje se nalaze iznag glavnog ulaza u Astronomsku opservatoriju. Davne 1887. godine 7. aprila njena pozicija bila je prekoputa Hrama Svetog Save kada je delila prostorije sa meteorološkom opservatijom. Pre skoro 100 godina prebačena je u srce zvezdarske šume. Njen značaj je višestruk.

"Ona je značajna zbog nauke koja se radi, astronomi ovde rade savremena istraživanja, ali je značajna i zbog edukacije, zbog obrazovanja mladih ljudi, koji izučavaju ne samo astronomiju, nego i fiziku, matematiku, inženjerstvo koje je za tzv. kosmičke tehnologije. I naravno da je kulturno značajno, pošto ova opservatorija datira iz 30-ih godina prošlog veka.  Ona je pod zaštitom države kao kulturno dobro", kaže za UNU Luka Popović, direktor Astronomske opservatorije.

Sastoji se od Upravne zgrade sa bibliotekom, pet paviljona, glavnog ulaza i radionice. Opremljena je posmatračkim instrumentima poput velikog i malog teleskopa. 

Izgrađena na brdu Veliki Vračar, opservatorija je bila nazivana „zvezdarnicom“ – te je ovo brdo, ubrzo i opština i dobilo ime Zvezdara. Međutim, ova pozicija više ne opravdava svoj naziv.

"Vi više iz Beograda ne možete da posmatrate zvezde. Ne samo zbog svetlosnog zagađenja, nama smeta jako puno zagađenje gasovima. Sada na svetu postoji 8 milijardi i 200 miliona ljudi, a 4 milijarde ljudi nikada videlo Mlečni put. Mlečni put vam je ona traka, ako ste nekada bili na moru ili planini noću kada posmatrate, to je Mlečni put", pojašnjava za UNU Nenad Milovanović, astrofizičar Astronomske opservatorije.

Zato je za mesto osmatranja izabrana planina Vidojevica kod Prokuplja, a veliki i mali teleskopi su, pre nego što su postali eksponati, otkrili stotine zvezda i veliki broj planeta.

Od 1932. do Drugog Svetskog rada astronomi i naučnici su čak živeli ovde, tada je opservatorija imala najmodernije instrumente  zahvaljujući kojima su oktrivene zvezde i planete, a planete su dobijale imena poput Beograd ili Srbija.

U 21. veku ciljevi su pre svega da ova opservatorija prati osnovna istraživanja iz astronomije, ali i da razvija kosmička istraživanja.

"Opservatorija se trudi da u uđe red institucija koje će podržati lansiranje našeg satelita, rada na satelitu, razvoja istraživanja van zemlje, lunarna istraživanja koja rade kineski astronomi i istraživači zajedno sa ruskim", kaže Popović.

"I zbog toga fizika, matematika, astrofizika pokušava da kažem, volim stvari koje nisu poznate¸, jer vi ako znate nešto vi ste sigurni i vama je savršeno, ali vi ako nešto ne znate onda  vi to da istražujete: mi kao ljudska vrsta smo nastali isključivo preko istraživanja, traženja nepoznatog, probijanja granica, a to vam je nauka", dodaje Milovanović.

Tokom proleća i leta svake poslednje subote u mesecu ova institucija otvara svoja vrata za sve zaljubljenike u kosmos. Zbog ograničenog broja ljudi, neophodno je samo da se prijavite i uplovite u beskonačne dubine svemira. 

Senzacionalno otkriće sfera na Crvenoj planeti: Misteriozna stena na Marsu podseća na paukova jaja

Pretio da udari u Zemlju, ali ipak će je zaobići: Postoji šansa da asteroid "zakači" Mesec