Bliži li nam se kraj? Naučnici ponovo pokrenuli debatu o teoriji koja predviđa propast čovečanstva

Imamo jednu dobru i jednu lošu vest. Loša je da će ljudi jednog dana izumreti. A prema jednoj poznatoj, ali kontroverznoj matematičkoj teoriji, tom kraju smo bliži nego početku ljudske istorije.

Dobra vest je da, prema toj teoriji, čovečanstvu preostaje još oko 17.100 godina.

Nije problem samo rast nivoa mora: Naučnici upozoravaju na još jednu veliku opasnost

Najudaljeniji objekat koji je napravio čovek uskoro ispisuje novu istoriju

Ova procena zasniva se na takozvanom Argumentu sudnjeg dana (Doomsday Argument), statističkoj teoriji koju je 1983. godine predložio astrofizičar Brendon Karter.

Teorija ne pokušava da predvidi šta će uništiti čovečanstvo, već samo kada bi, prema matematičkom modelu, ljudska vrsta mogla da nestane.

Šta je Argument sudnjeg dana?

Teorija se zasniva na Kopernikovom principu, prema kojem ljudi nemaju posebno mesto ni u svemiru ni u istoriji. Drugim rečima, ne bi trebalo da pretpostavljamo da živimo ni na samom početku ni pred sam kraj postojanja ljudske vrste.

Argument koristi položaj pojedinca u ukupnom nizu svih ljudi koji su ikada živeli kao statistički pokazatelj koliko bi ljudi moglo da se rodi posle njega.

Istraživači polaze od procene da je tokom istorije živelo oko 117 milijardi ljudi. Zatim pretpostavljaju da postoji 95 odsto verovatnoće da se mi ne nalazimo među prvih pet odsto svih ljudi koji će ikada živeti.

Na osnovu toga dolaze do procene da ukupan broj ljudi koji će se ikada roditi verovatno neće premašiti oko 2.340 milijardi. Do tog broja dolazi se tako što se procenjeni broj ljudi koji su do sada živeli pomnoži sa 20, uz pretpostavku da se ne nalazimo u neobično ranoj fazi ljudske istorije.

Ako bi se današnja stopa rađanja zadržala, taj broj bio bi dostignut za oko 17.100 godina, odnosno oko 19126. godine.

Međutim, autori naglašavaju da to nije predviđanje da će čovečanstvo tada sigurno nestati, niti da će izumiranje biti izazvano nekim konkretnim događajem.

Teorija samo tvrdi da postoji 95 odsto verovatnoće da će ljudska vrsta izumreti pre nego što dostigne taj ukupan broj stanovnika.

U suštini, reč je o upozorenju da ne treba olako pretpostavljati da će čovečanstvo opstati zauvek.

Najveći primerak T-reksa završio u privatnim rukama: Plaćen više od 50 miliona dolara, naučnici zabrinuti zbog jedne stvari

Šta bi moglo da izazove kraj čovečanstva?

Sama teorija ne nudi odgovor na to pitanje.

Naučnici najčešće kao potencijalne pretnje navode:

• nuklearni rat,
• klimatske promene,
• pandemije,
• udar asteroida,
• veštačku inteligenciju,
• druge globalne katastrofe.
   

Pojedini istraživači upozoravaju da najveće opasnosti možda još ni ne postoje ili ih danas ne možemo ni zamisliti, pa ih je nemoguće predvideti.

Zašto mnogi stručnjaci osporavaju teoriju?

Od samog nastanka, Argument sudnjeg dana izaziva brojne rasprave. Mnogi naučnici, matematičari i statističari smatraju da se zasniva na previše nesigurnim pretpostavkama.

Rešena misterija "svemirskih kugli": Otkriveno šta je pronađeno na australijskoj plaži

Kritičari ističu da budući broj stanovnika neće zavisiti od slučajnosti, već od brojnih faktora kao što su:

• pad nataliteta,
• medicinski napredak,
• ekonomske promene,
• tehnološki razvoj.
   

Još jedna česta zamerka jeste to što teorija ne uzima u obzir mogućnost da se ljudi u budućnosti trajno nasele na drugim planetama.

Ako čovečanstvo jednog dana uspostavi kolonije van Zemlje, dugoročna budućnost mogla bi izgledati potpuno drugačije od scenarija koji predviđa ovaj matematički model.

Čak i istraživači koji podržavaju ovu ideju naglašavaju da je reč o statističkom argumentu, a ne o pouzdanom predviđanju budućnosti. Prema njihovom mišljenju, teoriju treba posmatrati kao misaoni eksperiment koji podstiče raspravu o budućnosti čovečanstva, a ne kao sat koji odbrojava vreme do apokalipse.

Još pesimističnije prognoze

Argument sudnjeg dana nije jedina studija koja pokušava da proceni budućnost ljudske populacije.

Naučnici otkrili 73 do sada nepoznata vulkana ispod okeana: Veštačka inteligencija otkrila skrivene opasnosti

Jedno novije istraživanje, objavljeno u avgustu 2025. godine, daje znatno pesimističniju procenu.

Koristeći probabilistički model zasnovan na padu nataliteta između 2019. i 2024. godine, autori navode da će 2139. godine svetska populacija brojati između 1,55 i 1,81 milijarde ljudi, dok bi 2339. godine moglo da dođe do potpunog nestanka ljudske vrste.

Da li će Argument sudnjeg dana zaista pomoći u razumevanju budućnosti čovečanstva i dalje je predmet rasprave.

Za sada ga većina stručnjaka smatra zanimljivom matematičkom teorijom verovatnoće, a ne upozorenjem da civilizacija već ima unapred određen rok trajanja.

Za sada, ipak, nema potrebe da menjate planove u svom kalendaru.

NASA na korak bliže odgovoru: Da li je na Marsu nekada postojao život?

Misterija na plažama Australije: Pronađeno šest "svemirskih lopti", strahuje se od opasnih hemikalija