Da li je mapa sveta koju svi poznajemo pogrešna? UN podržale novi način prikazivanja kontinenata

Generalna skupština Ujedinjenih nacija podržala je rezoluciju kojom se promoviše korišćenje mapa sveta koje preciznije prikazuju stvarnu veličinu kontinenata.

Rezoluciju je predložio Togo uz podršku Afričke unije, koja godinama ukazuje na problem Merkatorove projekcije - jedne od najpoznatijih mapa sveta, na kojoj Afrika izgleda znatno manja nego što zaista jeste.

Novo otkriće: Univerzum je možda stvarao stenovite planete skoro od svog početka

Gde je najbezbednije ako svet pogodi globalna katastrofa? Naučnici izdvojili jednu zemlju kao najotporniju

Za rezoluciju su glasale 164 države, dok su Sjedinjene Američke Države bile protiv. Srbija je, zajedno sa Estonijom, Gruzijom, Litvanijom, Moldavijom i Ukrajinom, bila uzdržana.

Iako rezolucija nije pravno obavezujuća i države nisu dužne da promene mape koje koriste, njeno usvajanje predstavlja podršku kampanji "Correct The Map", čiji je cilj da se u školama, institucijama i organizacijama koriste prikazi sveta koji realnije predstavljaju površinu kontinenata.

Zašto Afrika na Merkatorovoj mapi izgleda manje?

Problem potiče od same prirode prikazivanja Zemlje. Naime, Zemlja je približno sferna, dok su karte ravne, pa nijedna mapa sveta ne može istovremeno savršeno da prikaže veličinu, oblik, udaljenost i položaj svih teritorija.

Merkatorovu projekciju osmislio je flamanski kartograf Gerardus Merkator u 16. veku. Ona je prvenstveno napravljena za potrebe navigacije i bila je izuzetno korisna moreplovcima jer pravci kretanja mogu da se prikazuju kao prave linije.

Međutim, što se ide dalje od ekvatora, teritorije se na ovoj projekciji sve više uvećavaju. Zbog toga Grenland, na primer, na karti izgleda približno kao Afrika, iako je Afrika u stvarnosti oko 14 puta veća.

Sličan efekat može se videti i kod drugih teritorija. Aljaska na Merkatorovoj mapi deluje mnogo veće nego što jeste, dok Brazil u poređenju sa njom izgleda manje nego što je njegova stvarna površina.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da Merkatorova projekcija nije „pogrešna“ mapa u svakom smislu – ona je napravljena za određenu namenu, pre svega navigaciju. Problem nastaje kada se koristi za poređenje površine kontinenata i država.

Da li je konačno pronađena tamna materija? Naučnici zabeležili veoma neobičan signal

Kao alternativa predložena Equal Earth mapa

Kampanja „Correct The Map“ kao jednu od alternativa ističe projekciju Equal Earth, razvijenu 2018. godine. Njena glavna prednost je u tome što mnogo vernije prikazuje međusobni odnos površina kopnenih masa.

Na takvoj mapi Afrika dobija znatno realniju vizuelnu veličinu u odnosu na Evropu, Grenland i Severnu Ameriku.

Cena veće preciznosti površine jeste drugačije izobličenje. Equal Earth nije namenjena navigaciji na isti način kao Merkatorova projekcija, niti se sa nje mogu jednostavno očitavati stvarne udaljenosti između različitih tačaka.

Postoje i druge projekcije, poput Pitersove, koja takođe nastoji da očuva realniji odnos površina. Međutim, ona zbog toga značajno izobličava oblike kontinenata.

Astronaute muči velika briga - imaju zatvor: Naučnici konačno otkrili uzroke stomačnih tegoba

"Pravedan svet počinje pravednom mapom"

Zagovornici promene smatraju da izbor kartografske projekcije nije samo tehničko pitanje. Oni tvrde da način na koji se kontinenti prikazuju može uticati na to kako ljudi doživljavaju njihovu veličinu i značaj.

Ministar spoljnih poslova Toga Robert Duse, čija je zemlja predložila rezoluciju, poručio je da „pravedan svet počinje pravednom mapom“, uz ocenu da mape utiču na način na koji ljudi razumeju svoje mesto u svetu.

Podršku inicijativi pružila je i Francuska. Ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro najavio je da će francusko Ministarstvo spoljnih poslova prestati da koristi Merkatorovu projekciju.

Ipak, usvajanje rezolucije UN ne znači da će Merkatorova mapa nestati. Ona će i dalje imati svoje mesto tamo gde je potrebna za navigaciju, dok će se za prikaz i poređenje veličine kontinenata sve više koristiti projekcije koje verodostojnije prikazuju površine.

Nagrađena najluđa istraživanja: Naučnici koji su proučavali mleko bubašvaba osvojili šaljivog Nobela

Na Saturnu se pojavilo nešto što naučnici nikada ranije nisu videli: Ogroman desetougao zbunio astronome