Da li je svemir beskonačan ili ima granice?

Posle više od jednog veka posmatranja i teorijskih modela, nauka je bliža nego ikad odgovoru na jedno od najdubljih pitanja: da li je svemir beskonačan? Odgovor je – komplikovan.

Ono što se sa sigurnošću zna jeste da živimo u svemiru koji se širi. Galaksije se međusobno udaljavaju, prostor između njih raste i to ubrzano. Međutim, ako se svemir širi u šta se on širi? I odakle se širi? Ima li ivice? Ima li centar?

Šta sve još krije Sunčev sistem: Naučnici pred otkrićem dve nove planete?

Novo otkriće u svemiru: Naučnici prvi put posmatrali formiranje Saturnovih prstenova

Veliki prasak nije bio eksplozija u prostoru

Popularni primeri, poput balona na čijoj se površini crtaju galaksije koje se udaljavaju kako se balon naduvava, ili testa sa suvim grožđem koji raste u rerni, pomažu da se razume proces širenja. Ali balon ima centar i ivicu, a svemir nema ni jedno ni drugo.

Univerzum svemir

Veliki prasak nije bio eksplozija koja se dogodila „negde u prostoru“. Bio je trenutak kada se sam prostor počeo širiti – svuda istovremeno. Dakle, Veliki prasak se dogodio ovde, tamo, i u svakoj galaksiji. On nije označio mesto, već vreme kada je svemir počeo da se širi.

U šta se svemir širi?

Ovo je pitanje koje deluje logično, ali sadrži pogrešnu pretpostavku. Svemir se ne širi „u nešto“ jer ništa izvan njega ne postoji. „Napolju“ podrazumeva postojanje prostora, makar praznog, ali svemir obuhvata sav prostor i vreme.

Drugim rečima, ne postoji „spoljašnjost“ u koju bi svemir mogao da se proširi. Sve što postoji: prostor, materija, energija, pa čak i sama praznina je deo svemira. On nema zidove, nema kraja i nema spoljašnjeg prostora koji bi ga omeđio.

Beskonačnost bez granica

Ako bi svemir imao ivicu, moglo bi se zamisliti da neko stigne do nje i „izađe napolje“. Ali takva zamisao nema fizičkog smisla. Nema spoljašnjeg prostora koji bi postojao „iza“ svemira, jer svemir jeste sve što postoji.

U tom smislu, svemir se širi sam u sebe, prostor između galaksija raste, ali se ne širi u nešto izvan sebe. Iako je naše shvatanje ograničeno trodimenzionalnim iskustvom, matematika i kosmologija jasno pokazuju da svemir nema ivicu, baš kao što ni Zemlja nema ivicu, već zakrivljenu površinu bez kraja.

Drugim rečima, svemir možda nije beskonačan u prostornom smislu, ali je bez granica i to ga čini beskonačno fascinantnim, prenosi Benchmark.rs. 

Tako je to bilo pre 166 miliona godina: Otkrivena jedna od najdužih staza dinosaurusa na svetu

Verifikacija novih tehnologija optičkog snimanja: Kina uspešno lansirala novi probni satelit