Merkur se smanjuje brže nego što se mislilo: Naučnici otkrivaju šta se dešava u srcu planete najbliže Suncu

Novo istraživanje sugeriše da se Merkur smanjuje između 10 i 30 odsto brže nego što su prethodne procene pokazivale, piše portal Space. Tim naučnika koji stoji iza ovog istraživanja izračunao je da je planeta od svog nastanka izgubila gotovo 19 kilometara ukupnog prečnika.

Istraživači smatraju da je razmera ovog smanjivanja ranije prolazila neprimećeno zato što su udari svemirskih stena tokom milijardi godina stvarali kratere koji su prikrivali dokaze o tom procesu.

Mačke nas vole više nego što pokazuju: Nauka otkriva kako njihovo predenje i maženje utiču na naš mozak

Arheolozi veruju da su pronašli biblijski grad Isusovih čuda: Decenija iskopavanja otkrila tragove drevne Vitsaide

Naučnici ističu da je utvrđivanje stvarnog obima smanjivanja Merkura ključno za proučavanje sastava unutrašnjosti planete.

"Veće smanjivanje moglo bi da znači da Merkur ima veće metalno jezgro, manje lakih elemenata poput silicijuma pomešanih sa metalnim jezgrom ili da je planeta u početku imala višu temperaturu", izjavio je u saopštenju vođa istraživanja Gaku Nišijama iz Instituta za svemirska istraživanja Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i kosmonautiku (DLR).

Stenovita prošlost Merkura

Kao i sve stenovite planete Sunčevog sistema, Merkur je nastao pre oko 4,5 milijardi godina, tokom turbulentnog perioda istorije Sunčevog sistema, kada su se stene i asteroidi međusobno sudarali i spajali.

Novo otkriće: Univerzum je možda stvarao stenovite planete skoro od svog početka

Ti sudari stvarali su ogromne količine toplote, koju Merkur od tada postepeno gubi. Kako se unutrašnjost planete hladila, tako se ona i skupljala. To je dovelo do stvaranja geoloških nabora u vidu strmih raseda i grebena u spoljnim stenovitim slojevima Merkura.

Ovakvo hlađenje trebalo bi da dovede do približno ravnomernog smanjivanja planete, što bi značilo da su strukture nastale usled skraćivanja površine rasprostranjene širom Merkura. Međutim, udari asteroida tokom njegove istorije nisu samo stvorili kratere koji prikrivaju tragove geološke prošlosti, već su po površini razbacali i velike količine materijala nastalog prilikom udara.

Septembar donosi nebeski spektakl iznad Srbije: Venera, susret planeta i žetveni Mesec pred našim očima

Zbog toga je geološke "bore" znatno teže uočiti među naslagama obeležja koja su se nagomilavala tokom milijardi godina.

Tim istraživača spojio je postojeće geološke karte Merkura sa novim posmatranjima hrapavosti čitave površine planete. Otkrili su da najgrublji i najneravniji tereni Merkura imaju najmanji broj vidljivih nabora i raseda.

Nauka potvrdila: Ljubav na prvi pogled zaista postoji

"To nas je navelo na pomisao da postoji proces koji prikriva strukture nastale usled skraćivanja površine", rekao je Nišijama, koji smatra da naslage materijala nastalog udarima u najneravnijim regionima Merkura zapravo prekrivaju tragove smanjivanja planete.

Da li nas čekaju nova iznenađenja?

Naučnici su zatim koristili grebene i rasede u regionima koji su manje pogođeni raznošenjem udarnog materijala kako bi procenili ukupni stepen kontrakcije planete.

Rezultati su pokazali da bi nedostajuće geološke strukture u najnaboranijim oblastima mogle da ukazuju na dodatnih 10 do 30 odsto smanjivanja tokom 4,5 milijardi godina postojanja Merkura. To znači da je ukupan pad prečnika planete mogao da iznosi i do 23 kilometra, umesto dosadašnje procene od četiri do 16 kilometara.

Istorijski trenutak u svemiru: Posle skoro deset godina putovanja svemirske letelice sa Zemlje se približavaju užarenom Merkuru

"Trideset procenata je pomalo iznenađujuće, ali mi korigovana procena kontrakcije zapravo deluje sasvim logično", rekao je Nišijama, prenosi Euronews Srbija.

Međutim, moguće je da nas čekaju još veća iznenađenja, a Nišijama veruje da bi i nove procene mogle biti potcenjene. Ova analiza zasniva se na podacima koje je prikupila NASA-ina sonda "MESSENGER", čija je misija završena 2015. godine. Ta letelica mogla je da razlikuje samo strukture veće od približno pet kilometara.

U novembru 2026. godine misija "Bepi Colombo" počeće da snima površinu Merkura u znatno većoj rezoluciji, što bi moglo da otkrije još više tragova smanjivanja planete.

Da li je mapa sveta koju svi poznajemo pogrešna? UN podržale novi način prikazivanja kontinenata

Kosmički kovčeg s blagom se otvorio: Svemirski teleskop snimio jednu od najređih vrsta zvezda u univerzumu