Najveći novi krater na Mesecu ikada zabeležen: NASA otkrila šta ga je napravilo

NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) već 17 godina kruži oko Meseca i izuzetno precizno snima njegovu površinu. Iako na Mesecu nema vetra ni tekuće vode, njegovo lice se menja pod uticajem kosmičkih događaja. Jedan od njih ostavio je trag koji je sada privukao posebnu pažnju naučnika - otkriven je najveći sveži krater zabeležen tokom misije LRO.

Novi krater nalazi se na istočnom delu Meseca, a nastao je kada je između 11. aprila i 22. maja 2024. godine u njegovu površinu udarilo svemirsko telo veličine zgrade od tri do šest spratova.

Na pragu velikog otkrića: Naučnici stvorili miševe sa ljudskim moždanim ćelijama

Simfonija unutar haosa: Hoćemo li erupcije vulkana uskoro predviđati kao vremensku prognozu?

Krater je širok oko 222 metra i dubok 43 metra. Za poređenje, njegov prečnik približno odgovara dužini dva terena za američki fudbal. Zvanično je dobio ime Mekgičn (McGetchin), po pioniru istraživanja Meseca Tomu Mekgičnu.

Pre ovog otkrića, najveći novi krater nastao tokom misije LRO imao je prečnik od oko 70 metara. Naučni modeli pokazuju da se udar koji napravi krater veličine novog Mekgičn kratera događa u proseku tek jednom u oko 132 godine.

Krater je na snimcima prvi uočio Robert Vagner, stručnjak za obradu fotografija iz kompanije Intuitive Machines, koji radi sa podacima Lunar Reconnaissance Orbiter Camera sistema.

"Bio je to daleko najuočljiviji obrazac krhotina od udara koji sam ikada video na jednom od ovih snimaka", rekao je Vagner, navodeći da je odmah prekinuo ono što je radio i počeo da istražuje neobičan trag.

Mesečeva prašina krije drevnu vanzemaljsku tehnologiju? Naučnici predlažu potpuno nov metod potrage

Otkriće je donelo i još jedno zanimljivo saznanje. Naučnici su utvrdili da je područje oko kratera tokom 14 dana duge lunarne noći nekoliko stepeni hladnije od okoline. Prema podacima termalnog instrumenta LRO, područje u prečniku oko 6,4 kilometra oko kratera noću je približno 9 stepeni Celzijusa hladnije od okolnog terena.

Naučnici smatraju da je razlog to što je udar "napravio" površinski sloj Mesečevog tla, poznat kao regolit. Dok se ponovo ne sabije, on je manje gust i slabije zadržava toplotu koju primi tokom 14 dana lunarnog dana.

Činjenica da se hladna zona prostire mnogo dalje od samog kratera važna je i za buduće misije. Takva područja mogu ukazivati na mesta gde je Mesečevo tlo rastresitije nego što se očekuje, što je podatak koji bi mogao biti značajan za bezbedno kretanje astronauta i budućih vozila po Mesečevoj površini.

Psi iz Černobilja postali plavi, i svi su odmah pomislili na radijaciju: Istina je potpuno drugačija

Kraj Merkatorove projekcije: Profesor za UNU o novoj mapi sveta - da li smo decenijama pogrešno gledali kontinente?