NASA izdala upozorenje: Sonda teška 600 kilograma nekontrolisano pada na Zemlju

Van Alenova sonda A, poslata u orbitu pre skoro 14 godina, danas će pasti nazad na Zemlju, objavila je upozorenje američka svemirska agencija NASA.

Van Alenova sonda A i njena bliznakinja Van Alenova sonda B od 2012. do 2019. letele su kroz Van Alenove pojaseve, prstenove naelektrisanih čestica zarobljenih magnetnim poljem Zemlje, kako bi se razumelo na koji način se čestice dobijaju i gube. Ovi pojasevi štite Zemlju od kosmičkog zračenja, solarnih oluja i neprekidnog toka solarnog vetra koji su štetni za ljude i mogu oštetiti tehnologiju, zbog čega je njihovo razumevanje veoma važno.

ESA analizira neobičan prizor: Vatrena kugla viđena u pet evropskih zemalja

Naučnici tvrde da su beli tragovi iza aviona opasni: "Malim izmenama ruta - efekat se može znatno smanjiti"

Prema predviđanjima Svemirskih snaga SAD od 9. marta 2026. godine, letelica teška oko 600 kilograma ponovo će ući u atmosferu i to nekontrolisano približno u 19.45 po istočnoameričkom letnjem vremenu (EDT) 10. marta 2026, uz neizvesnost od +/- 24 sata. NASA očekuje da će veći deo letelice sagoreti tokom prolaska kroz atmosferu, ali se predviđa da će neke komponente preživeti ponovni ulazak. Rizik da neko na Zemlji bude povređen je nizak – otprilike 1 prema 4.200. NASA i Svemirske snage nastaviće da prate ponovni ulazak i ažuriraju predviđanja, piše NASA.

Prvobitno dizajnirane za dvogodišnju misiju, Van Alenove sonde lansirane su 30. avgusta 2012. godine i skoro sedam godina su prikupljale do sada neviđene podatke o dva stalna radijacijska pojasa Zemlje - nazvana po naučniku Džejmsu Van Alenu. NASA je okončala misiju nakon što su dve letelice ostale bez goriva i više nisu mogle da se orijentišu prema Suncu.

Ugrožene stotine miliona ljudi: Nivo mora uz obale i do 90 centimetara viši nego što se mislilo

Van Alenove sonde bile su prve letelice dizajnirane da godinama rade i prikupljaju naučne podatke unutar ovih pojaseva - regiona oko naše planete u kojem većina letelica i misija sa posadom provodi minimalno vremena kako bi izbegli oštećenja od zračenja.

Ova NASA-ina misija, kojom je upravljala Laboratorija za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins, tokom svog trajanja došla je do nekoliko važnih otkrića o tome kako funkcionišu radijaciski pojasevi, uključujući i prve podatke koji pokazuju postojanje prolaznog trećeg radijacionog pojasa, koji se može formirati u vreme intenzivne solarne aktivnosti.

Gasoviti džinovi veći od Jupitera zbunili naučnike: Kako su nastali?

Kada je misija završena 2019. godine, analize su pokazale da će letelice ponovo ući u Zemljinu atmosferu 2034. godine. Međutim, te kalkulacije su napravljene pre trenutnog solarnog ciklusa, koji se pokazao daleko aktivnijim nego što se očekivalo. Naučnici su 2024. godine potvrdili da je Sunce dostiglo svoj solarni maksimum, što je izazvalo intenzivne svemirske vremenske prilike. Ovi uslovi su povećali atmosferski otpor letelici iznad početnih procena, što je rezultiralo ranijim ulaskom u atmosferu nego što je bilo predviđeno.

Za Van Alenovu sondu B ne očekuje se da će ući u atmosferu pre 2030. godine, prenosi Telegraf nauka.

Nova zanimljiva teorija naučnika: Ako vanzemaljci pokušavaju da nam se jave - ometaju ih svemirske oluje

"Ljudi će kročiti na mesec do 2030": Kinezi "pretiču" Amerikance?