Naučnici napravili simulaciju Zemlje bez ljudi, životinja i biljaka: Evo kako bi izgledala naša planeta

Šta bi se dogodilo sa Zemljom da život na njoj nikada nije nastao? Naučnici su pomoću kompjuterske simulacije istražili kako bi se planeta razvijala tokom pet milijardi godina bez biljaka, životinja i mikroorganizama, a rezultati su pokazali da bi i bez života mogla da ostane pogodna za život.

Istraživanje, koje je predvodila astrobiološkinja Samanta Gilbert-Džanizek sa Univerziteta u Vašingtonu, objavljeno je u časopisu The Planetary Science Journal. Naučnici su napravili model Zemlje bez bioloških procesa, ali su zadržali njene osnovne fizičke karakteristike: jezgro, omotač, koru, atmosferu, okeane i Sunčevo zračenje.

Napredna civilizacija napravila ekološku katastrofu: Maje vekovima nesvesno trovale vodu živom

Komad Australije odvojio se pre 150 miliona godina: Danas se zna kakve veze ima sa džunglama Azije

Pratili su 19 ključnih planetarnih svojstava, uključujući temperaturu, hemijski sastav okeana i protok toplote, kako bi utvrdili da li bi planeta mogla da očuva uslove pogodne za život.

Rezultati su pokazali da bi Zemlja bez živih organizama mogla da održava temperature koje omogućavaju postojanje tečne vode tokom najmanje 4,5 milijardi godina. Najveća razlika u odnosu na današnju planetu bila bi gotovo potpuno odsustvo kiseonika u atmosferi, jer ne bi bilo fotosinteze.

Ključnu ulogu u održavanju stabilne klime imao bi prirodni ciklus ugljenika, poznat kao karbonatno-silikatni ciklus. Kroz međusobno delovanje vulkanskog oslobađanja gasova, trošenja stena i hemijskih procesa u okeanima, ovaj sistem reguliše količinu ugljen-dioksida u atmosferi i pomaže u održavanju temperature.

Dinosaurusi su možda ostavili više od kostiju: U fosilu pronađeni tragovi crvenih krvnih zrnaca

Istraživanje se nadovezuje na hipotezu o Geji, prema kojoj život i fizičko okruženje Zemlje međusobno deluju i doprinose održavanju uslova pogodnih za život. Novi rezultati ne opovrgavaju tu hipotezu, ali ukazuju na to da biologija možda nije neophodna za dugoročnu klimatsku stabilnost planete.

Model bi mogao da pomogne i u istraživanju egzoplaneta, odnosno planeta izvan Sunčevog sistema. Naučnicima bi omogućio da bolje procene da li određeni atmosferski i hemijski pokazatelji zaista ukazuju na prisustvo života ili mogu nastati i prirodnim, nebiološkim procesima.

Istraživači napominju da simulacija ima određena ograničenja i da ne obuhvata sve složenosti Zemljinog klimatskog sistema. Ipak, njen glavni zaključak je da planeta može da zadrži uslove pogodne za život milijardama godina čak i ako na njoj nema živih organizama.

NASA misijom oko Meseca izazvala poremećaje u Zemljinoj atmosferi? Naučnici upozoravaju na moguće posledice

Mars možda nije mrtva planeta: Novo otkriće ukazuje na aktivnost duboko ispod površine