Novo otkriće naučnika: Vrane donose odluke dvostruko brže od ljudi i majmuna

Kada moraju da naprave vizuelni izbor, vrane donose odluke dvostruko brže od ljudi i majmuna, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Tibingenu. U eksperimentu, dvema crnim vranama bilo je potrebno u proseku samo 235 milisekundi da identifikuju pravac kojim se obrazac tačaka kreće i da donesu odluku, dok održavaju visok nivo preciznosti, saopštio je Univerzitet u Tibingenu.

Filip Šmidbauer (Philipp Schmidbauer) i profesor Andreas Nider (Andreas Nieder) sa Instituta neurobiologije na ovom univerzitetu demonstrirali su da se ova izvanredna brzina reflektuje i u aktivnosti neurona u mozgu vrana. Studija je objavljena u žurnalu Science.

Zemljini polovi se pomeraju: Naučnici došli do zapanjujućeg otkrića

Nova tehnologija "Električni nos" prenosi mirise širom sveta: Za sada prepoznaje pet aroma

Zadatak je bio da ptice odluče da li se tačke na ekranu kreću uglavnom nalevo ili nadesno. Vrane su pokazivale svoju odluku kljucajući metu levo ili desno od tačaka.

"Čak i kad je obrasce bilo teško prepoznati, odluke vrana bile su bolje od nasumičnih izbora i sa jasnim signalima, one su postigle preciznost od skoro 100 odsto", rekao je Šmidbauer.

Kako bi istražili ovu sposobnost, istraživači su beležili aktivnost neurona u nidopallium caudolaterale, ključnom asocijativnom regionu ptičjeg mozga koji je uporediv sa prefrontalnim korteksom kod ljudi.

Od ugljen-dioksida do goriva: Naučnici uz pomoć AI otkrili ono što su dosadašnji modeli propuštali

Već 70 milisekundi nakon pojave vizuelnog stimulusa, neuronski signali za različite pravce kretanja počeli su da se razilaze u mozgovima vrana, znatno pre nego što su ptice mogle da reaguju. Neuronska aktivnost je postepeno rasla kako se odluka formirala, sve dok nije dostigla prag odlučivanja, nakon čega je vrana pokazala svoj izbor. Neuroni su odražavali kako jačinu dostupnih vizuelnih informacija, tako i odabrani pravac.

"Ovi nalazi pokazuju da je neuronska dinamika u ptičjem mozgu u skladu sa utvrđenim modelima donošenja odluka kod ljudi i neljudskih primata", rekao je Andreas Nider.

Iako ptice ne poseduju slojeviti cerebralni korteks, čini se da njihovi drugačije organizovani mozgovi primenjuju uporedive osnovne principe donošenja odluka, i to dvostruko brže nego kod primata.

Ova izuzetna brzina može biti povezana sa evolucionim zahtevima za brzom vizuelnom obradom i motornim odgovorima kod ptica, objasnio je Nider.

Ptice se oslanjaju na vid kako bi izvodile precizne, brze manevre tokom leta i usmeravale kljun ka objektima prilikom potrage za hranom“, kaže on, dodajući da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se tačno utvrdilo koji mehanizmi omogućavaju ovu vremensku prednost.

Naučnici mesecima čuvali jednu česticu antimaterije: Otkriće bi moglo da pomogne u rešavanju najveće misterije svemira

Kako su se dinosaurusi parili? Naučnici analizirali stotine povreda na fosilnim kostima