Nuklearne eksplozije "probudile" Zemlju u Severnoj Koreji: Naučnici otkrili šta se dešava ispod planine Mantap

Podzemne nuklearne probe Severne Koreje ispod planine Mantap možda su pokrenule dugotrajnu seizmičku aktivnost u tom području. Novo istraživanje pokazalo je da su testovi, sprovođeni od 2006. do 2017. godine, mogli da reaktiviraju ranije neaktivne geološke rasede i izazovu gotovo 1.400 potresa.

Međunarodni tim istraživača analizirao je seizmičke zapise sa stanica u Kini i Južnoj Koreji od 2008. do 2025. godine. Uz pomoć posebne metode za otkrivanje slabih potresa identifikovano je 1.399 seizmičkih događaja u okolini severnokorejskog poligona Pungje-ri.

Najveći novi krater na Mesecu ikada zabeležen: NASA otkrila šta ga je napravilo

Simfonija unutar haosa: Hoćemo li erupcije vulkana uskoro predviđati kao vremensku prognozu?

Posebno je značajno to što se zemljotresi nisu smirili nakon poslednje nuklearne probe 2017. godine. Naprotiv, istraživači navode da su učestalost potresa i oslobađanje seizmičke energije nastavili da rastu sve do maja 2025. godine, odnosno do kraja perioda koji su analizirali.

Poslednja i ubedljivo najjača nuklearna proba izvedena je 3. septembra 2017. godine. Procene su da je eksplozija oslobodila energiju od 100 do 250 kilotona i izazvala seizmički signal magnitude 6,3. Samo 8,5 minuta kasnije registrovan je potres magnitude 4,1, koji se povezuje sa urušavanjem podzemne šupljine nastale eksplozijom.

Međutim, upravo je kasnija seizmička aktivnost privukla pažnju naučnika. Zemljotresi su počeli da se javljaju u većem području, a istraživači su identifikovali dve približno paralelne strukture koje se pružaju severozapadno od mesta nuklearnih proba. To ukazuje da su ponovljene eksplozije mogle da poremete postojeće slabosti u Zemljinoj kori.

Istraživači upozoravaju i na mogući uticaj na planinu Paektu, aktivni vulkan koji se nalazi u blizini. Jedan od mogućih scenarija je da bi snažniji budući zemljotres mogao da zahvati strukture povezane sa vulkanom, ali naučnici naglašavaju da nema dokaza da je erupcija neizbežna.

Jedna od identifikovanih struktura duga je oko 24 kilometra. Ukoliko bi predstavljala jedinstveni rased koji bi pukao celom dužinom, teoretski bi mogla da proizvede zemljotres magnitude oko 6,4. Ipak, istraživači naglašavaju da je to samo hipotetički scenario, a ne prognoza budućeg zemljotresa.

Nalazi istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

Psi iz Černobilja postali plavi, i svi su odmah pomislili na radijaciju: Istina je potpuno drugačija

Kraj Merkatorove projekcije: Profesor za UNU o novoj mapi sveta - da li smo decenijama pogrešno gledali kontinente?