Svemir krije i ružičaste zvezde: Naučnici otkrili šta menja njihovu boju

Astronomi su otkrili da beli patuljci, ostaci zvezda poput našeg Sunca, ne moraju uvek da budu beli. Neki od njih mogu da izgledaju zeleno, ružičasto ili narandžasto, a neobične boje nastaju zbog njihove temperature i hemijskog sastava atmosfere.

Istraživači su proučavali 151 belog patuljka koji se nalazi na udaljenosti do 20 parseka od Zemlje, odnosno oko 65 svetlosnih godina. Utvrdili su da većina ima uobičajenu belu boju, dok se kod manjeg broja javljaju neobične nijanse. Prema procenama tima, takvi objekti čine približno jednog od 30 belih patuljaka u galaksiji.

Vrh Monblan porastao skoro dva metra od 2023. godine, ali to nije znak globalnog zagrevanja

Astronomi otkrili najudaljeniji radio-signal ikada zabeležen: Putovao 10 milijardi godina do Zemlje

Jedan od najzanimljivijih primera je zvezda WD J1330+6435, koja zbog natrijuma u svojoj atmosferi, koji apsorbuje veliki deo narandžaste, crvene i žute svetlosti, može da izgleda zelenkasto.

Drugi beli patuljci mogu da imaju nežnoružičastu, pa čak i boju lososa. To se povezuje sa procesima hlađenja i kretanjem ugljeničnih molekula ka spoljnim slojevima zvezde. Ti molekuli apsorbuju određene delove svetlosti, menjajući način na koji ljudsko oko opaža njenu boju.

Beli patuljci nastaju kada zvezde poput Sunca potroše svoje nuklearno gorivo i odbace spoljašnje slojeve. Njihovo jezgro se tada sažima u veoma gust objekat, približno veličine Zemlje, ali sa masom koja može da bude uporediva sa polovinom Sunčeve mase ili veća. U početku su izuzetno vreli i sjajni, a svetlost emituju zahvaljujući toploti sačuvanoj tokom nastanka, a ne aktivnoj nuklearnoj fuziji.

Njihov sastav vremenom može da se promeni i zbog materijala koji pada na njih. Nakon što zvezda prođe kroz fazu crvenog džina, materija iz njenog sistema može da dospe na površinu budućeg belog patuljka. Prisustvo elemenata poput natrijuma i drugih težih elemenata menja spektar svetlosti, a time i boju koju bismo videli.

Glavni autor istraživanja, astronom Mark Holands sa Univerziteta u Voriku, objasnio je da pojedine karakteristike spektra belih patuljaka mogu da utiču na svetlost upravo u delu koji je vidljiv ljudskom oku. Zato se, iako su ove zvezde veoma udaljene i ne možemo da ih posetimo, na osnovu njihovog spektra može proceniti kako bi izgledale kada bismo ih posmatrali izbliza.

Kao iz filmova "Ratovi zvezda": Planeta veličine Zemlje mogla bi da podrži život u sistemu sa dve zvezde

Život pod vodom je sve samo ne tih: Koja životinja je najbučnija u okeanu?