Veliki proboj u Australiji: Naučnici stvorili ljudsku kožu koja bi mogla da pomogne u lečenju bolesti

Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu uspeli su da stvore, kako tvrde, najnapredniju ljudsku kožu na svetu u laboratoriji u Kvinslendu, a nadaju se da bi ova tehnologija mogla da bude korišćena za proučavanje retkih genetskih kožnih bolesti koje pogađaju hiljade Australijanaca.

Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu koristili su matične ćelije za kreiranje replike ljudske kože, koja sadrži krvne sudove, kapilare, folikule kose, slojeve tkiva i imunološke ćelije, prenosi australijski ABC.

Pomalo jezivo, ali biće korisno: Japanski naučnici napravili nasmešenog robota sa licem od kože

Očekuju se ispitivanja veštačke ljudske kože u Rusiji: Evo i kada

Direktor instituta, Kiaraš Kosrotehrani rekao je da su organoidi kože (minijaturizovana i pojednostavljena verzija organa koja imitira ključnu funkcionalnu, strukturnu i biološku složenost tog organa) razvijani šest godina i da bi mogli da donesu revoluciju u transplantacijama kože, lečenju rana i proučavanju kožnih bolesti.

"Verujemo da će ovo otvoriti potpuno nova vrata za pronalaženje novih tretmana za niz retkih bolesti koje pogađaju mnoge roditelje sa bolesnom decom", rekao je Kosrotehrani.

Viši istraživač, doktor Abas Šafije, naveo je da je ovo napredak u odnosu na prethodne modele kože koji su sadržavali samo tanki sloj kože i jedan tip ćelija.

Prof. Volarević za UNU objašnjava kako matične ćelije pomažu: Možemo ih dobiti i liposukcijom

"Posedovanje vaskularnih i imunoloških komponenti omogućava nam da modelujemo bolesti u laboratoriji i nadamo se da ćemo razviti nove lekove za njihovo lečenje", rekao je Šafije.

Istraživači se nadaju da će ovo unaprediti proučavanje širokog spektra uobičajenih kožnih bolesti kao što su psorijaza, atopijski dermatitis i skleroderma, kao i retkih genetskih bolesti.

"Ovi organoidi koje smo razvili, a koji sadrže sve komponente kože, sada će nam zaista otvoriti oči u pogledu onoga što se dešava i kako možemo da popravimo stvari", rekao je profesor Kosrotehrani.

Ova istraživanja takođe mogu da pomognu u poboljšanju transplantacija kože, koje su ključne za ozbiljne opekotine, rane ili određene hirurške zahvate, iako su istraživači napomenuli da će to biti deo budućih istraživanja.

Kvinslend ima najvišu stopu obolelih od raka kože u svetu, a kod više od 3.600 ljudi godišnje se digajnostifikuje melanom.

Transplatacija matičnih ćelija: Kada može da se uradi na Institutu za majku i dete

"Uvek govorimo o opekotinama i povredama od trauma, ali ono što je mnogo češće zapravo je transplantacija koja se vrši prilikom lečenja raka kože", rekao je profesor Kosrotehrani.

Profesorka Alison Kovin sa Univerziteta Južna Australije, stručnjak za regenerativnu medicinu i istraživač na terapiji antitela za obolele od epidermolize bullosa (EB), retke genetske bolesti koja čini kožu veoma krhkom i sklonom, stvaranju plikova, rekla je da organoidi kože imaju potencijal da postanu koristan korak u lečenju retkih kožnih bolesti.

Naučnici su na korak do stvaranja ljudskih beba u laboratorijima: Da li je ovo znak za uzbunu?

Veliki uspeh medicine: Peti pacijent u svetu izlečen od HIV-a