Veštačka inteligencija uticaće na 40 odsto poslova u svetu

Veštačka inteligencija će uticati na skoro 40 odsto poslova širom sveta, zamenjujući neke i dopunjujući druge.

Zato je potrebna pažljivo balansirana politika da bismo iskoristili njen potencijal, ocenila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

Ona je na blogu MMF-a napisala da se nalazimo na ivici tehnološke revolucije koja bi mogla da poveća produktivnost, podstakne globalni rast i poveća prihode širom sveta, ali je ukazala da bi veštačka inteligencija takođe mogla da zameni poslove i produbi nejednakost.

Zamena za litijum: Veštačka inteligencija pronašla novu supstancu

Georgijeva ističe da će morati da bude osmišljen set politika kako bi ogroman potencijal veštačke inteligencije bio bezbedno iskorišćen za dobrobit čovečanstva.

Ona navodi da istraživanje MMF-a o potencijalnom uticaju veštačke inteligencije na globalno tržište rada pokazuje da će skoro 40 odsto radnih mesta biti pod uticajem veštačke inteligencije.

Imajući u vidu da veštačka inteligencija utiče na visokokvalifikovane poslove, napredne ekonomije suočavaju se sa većim rizicima od veštačke inteligencije, ali i sa većim mogućnostima da iskoriste njene prednosti, u poređenju sa tržištima u nastajanju i ekonomijama u razvoju.

U naprednim ekonomijama veštačka inteligencija može uticati na oko 60 procenata radnih mesta, pokazuju rezultati istraživanja MMF-a.

Otprilike polovina poslova na koje će uticati veštačka inteligencija može imati koristi od toga zbog povećanja produktivnosti, ali za drugu polovinu veštačka inteligencija će moći da izvršava ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo smanjiti potražnju za radnom snagom i dovesti do nižih plata i smanjenog zapošljavanja, navodi Georgijeva, prenosi B92.

U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova mogu nestati.

Nasuprot tome, na tržištima u razvoju i zemljama sa niskim prihodima očekuje se da će veštačka inteligencija uticati na 40, odnosno 26 procenata radnih mesta.

Mnoge od ovih zemalja nemaju infrastrukturu ni kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava opasnost da bi s vremenom mogla da se poveća nejednakost među nacijama.

Istraživanja pokazuju da veštačka inteligencija može pomoći manje iskusnim radnicima da brže povećaju svoju produktivnost, ali i da će mlađim radnicima možda biti lakše da se prilagode i tako dobiju veće plate, dok bi stariji radnici mogli imati problema da se prilagode.

Georgijeva ukazuje da je za zemlje od ključnog značaja da uspostave sveobuhvatne mreže socijalne zaštite i ponude programe prekvalifikacije za radnike.