Da li bi Beograd trebalo da naplaćuje ulazak u centar? Stručnjak tvrdi da bi saobraćaj mogao da bude manji do 30 odsto

Velika infrastrukturna ulaganja predviđena Planom održive urbane mobilnosti Beograda za sada uglavnom nisu realizovana, dok su pojedini projekti dobili prednost iako analize pokazuju da bi njihovi efekti mogli biti manji. Stručnjak za mobilnost i predsednik udruženja "Ulice za bicikliste" Zoran Bukvić smatra da bi grad trebalo više da ulaže u mere koje smanjuju broj automobila u centru i podstiču korišćenje javnog prevoza.

Jedno od rešenja koje, prema njegovoj oceni, može brzo da utiče na saobraćajne gužve jeste naplata ulaska automobilima u centralnu zonu Beograda.

Izdata građevinska dozvola za Vožd Karađorđe: Kreću pripremni radovi na beogradskoj deonici

Beograđani, spremite novac za grejanje unapred: Novi obračun doneće račune koji mogu značajno da variraju

Takav model već postoji u gradovima poput Londona, Milana, Njujorka, Stokholma i Geteborga, a cilj je da se smanji broj automobila u najopterećenijim delovima grada. Bukvić navodi da bi uvođenje takse za prolazak kroz centralnu zonu moglo da smanji automobilski saobraćaj za 10 do 30 odsto.

Pored smanjenja gužvi, ovakav sistem bi mogao da obezbedi i dodatni novac za javni prevoz. Kako objašnjava Bukvić, prihod od naplate mogao bi direktno da se usmerava u njegovo unapređenje.

On kao primer navodi Njujork, gde je naplata ulaska u centralnu zonu uvedena početkom 2025. godine, dok London sličan sistem primenjuje godinama.

Prema Bukvićevoj računici, postavljanje kamera i uvođenje sistema zonske naplate u Beogradu koštali bi oko deset miliona evra. To poredi sa planiranim tunelom kroz centralnu gradsku zonu, za koji procenjuje da bi koštao između 200 i 300 miliona evra, dok bi efekat na smanjenje saobraćaja bio oko 10 odsto.

"Tunel u centru Beograda će koštati 200 ili 300 miliona evra da bi smanjio saobraćaj za 10 odsto, dok se postavka kamera i uvođenje zonske naplate u centar grada može uraditi za desetak miliona evra", kaže Bukvić.

Radovi na Beogradskom metrou kreću ovog meseca: Izdata građevinska dozvola za važan deo projekta

On smatra da se Beograd trenutno previše oslanja na izgradnju infrastrukture namenjene automobilima, iako dodatne saobraćajne trake u centru često samo privuku još vozila. Istovremeno, javni prevoz, pešačka i biciklistička infrastruktura ne razvijaju se dovoljno brzo.

Bukvić podseća da je udeo javnog prevoza u ukupnom broju putovanja u Beogradu pre pandemije iznosio oko 48 odsto, dok je tokom pandemije pao na oko 30 odsto. Procena je da se sada vratio na 40 do 50 odsto, čemu je doprinela i odluka o besplatnom javnom prevozu.

Ipak, kako upozorava, besplatan prevoz sam po sebi nije dovoljan da dugoročno promeni navike građana. Potrebna su stalna ulaganja kako bi javni prevoz postao dovoljno brz i pouzdan da bi građani automobil zaista mogli da ostave kod kuće.

Zbog toga bi, smatra Bukvić, naplata ulaska u centralnu zonu mogla da bude deo šire strategije za smanjenje gužvi i zagađenja u Beogradu. Za njeno uvođenje, međutim, potrebna je politička odluka i spremnost da se građanima objasni zbog čega se takva mera uvodi.

"Manje gužve i čistiji vazduh nisu komocija pojedinca, već uslov održivosti celog Beograda", zaključuje Bukvić za Biznis.rs.

Završeno 1.500 stanova u Beogradu: Evo ko će se useliti za nekoliko nedelja, poznato i šta će biti s njima posle Ekspa

Železnička stanica Novi Beograd zatvara se na više od tri meseca: Evo šta putnici treba da znaju