Beogradske ulice svakodnevno podsećaju na lavirint saobraćajnih čepova
Autor: Anja Akšamović
03.11.2026. 20:56
Podeli:
Beograd je svakog dana u sve većem saobraćajnom kolapsu. Dok se nove zgrade i naselja masovno grade, saobraćajnice ostaju iste, a automobili i kamioni u špicu mile u beskrajnim kolonama.
Da li rešenje leži u strožoj regulaciji ili smanjenju broja vozila na ulicama?
Beogradske ulice svakodnevno podsećaju na lavirint saobraćajnih čepova. Kilometarske kolone, sirene i nervoza postali su svakodnevica svakoga ko pokuša da prođe gradom.
U toj nervozi, mnogi vozači koriste žutu traku kako bi izbegli kolonu vozila, a često zanemare činjenicu da kretanje tom trakom nije dozvoljeno za putnička vozila.
"Kretanje žutom trakom je zabranjeno za vozače, osim za vozila javnog prevoza što podrazumeva gradski prevoz i taksi. Zašto? Upravo zbog gužve u saobraćaju. Dakle, potencira se pristupačnost javnog prevoza, prohodnost javnog prevoza, da čovek kada razmisli, da li mu je brže da ide putničkim automobilom svojim ili javnim prevozom, da mu je odgovor - javnim prevozom. Da parkira negde na periferiji grada, gde je možda jeftiniji parking ili besplatan parking i da koristi javni gradski prevoz", objašnjava za UNU Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
Dva miliona i sedamsto hiljada je zvaničan broj registrovanih vozila u Srbiji. I dok se traži balans između razvoja grada i protočnosti saobraćaja, pitali smo beogradske vozače šta oni predlažu kao rešenje.
„Manje vozila, manje ljudi da vozi. A i ne znaju da voze iskreno, pravo da vam kažem. Dvadeset pet godina vozim kamiončić u gradskoj firmi, ljudi ne znaju da voze, seku jedan drugoga, bezobrazni smo u saobraćaju. Niko nikog ne pušta, ali to što ne znaju da voze i što su bahati, to je tek problem“.
„Bolja organizacija sigurno, dosta problema imamo sa semaforima, koji nisu lepo naštelovani, i naravno zatvaranje raskrsnica. Mislim da je to najveći problem.“
Ipak, stručnjaci upozoravaju da parcijalne mere i "privremeno gašenje požara" više ne daju rezultate. Beogradu je potrebna dugoročna strategija koja spaja urbanističko planiranje i saobraćajnu disciplinu, a nalik na primere koji su dali rezultate u svetu.
"Ogroman broj vozila na ulicama je parkiran. I time je ulična mreža, u stvari skraćena, smanjena. I sad zamislite samo da u centralnoj zoni grada, nemate vozila parkiranih na ulici, vi biste sad imali široke saobraćajnice, za vožnju kako hoćete. Time ćemo odmah povećati uličnu mrežu za ogroman broj kilometara koji inače nemamo, a s obzirom da je povećan broj vozila skoro za 70 odsto u poslednje tri godine, ulična mreža i parking mesta nisu i vi sada normalno imate na ulicama ogromne gužve, i imate parkirana vozila koja sprečavaju da se te saobrćajnice normalno koriste", ističe za UNU profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.
Dok čekamo metro, jedno je sigurno: formula „jedan auto-jedan čovek“ vodi u ćorsokak. Rešenje ne leži samo u gradskim odlukama već i u našoj spremnosti da promenimo navike ili podelimo prevoz.
U suprotnom, centar grada će nam trajno ostati najveći parking na otvorenom.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
