Izveštaj Vrhovnog tužilaštva o radu VJT u Beogradu: Predloženo krivično gonjenje i razrešenje više tužilaca

Izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva o vanrednom nadzoru u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a koji je potpisalo 9 javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva, na čelu sa predsednikom komisije Goranom Ilićem otkriva šta je sve ovo tužilaštvo zaključilo, ali i predložene mere koje zahtevaju. Povodom ovog izveštaja oglasilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Za svaki od analiziranih predmeta Komisija je do tančina opisala koji su propusti utvrđeni i predložila konkretne krivične i disciplinske sankcije.

U nastavku je sažeti deo izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva koji je objavljen na sajtu ove institucije na 24 strane.

Oštećene firme za više od tri miliona: Dvojica uhapšena u Nišu zbog sumnje na zloupotrebu položaja i pranje novca

Slučaj "Zvučni top" (KTR br. 3315/26)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Postupajući tužioci nisu imali cilj da istraže da li je 15. marta 2025. na skupu "15 za petnaest" upotrebljeno akustično oružje, već isključivo da formalizuju unapred donetu odluku da oruđe nije korišćeno. Odluka je doneta u formi službene beleške kroz KTR upisnik kako bi se oštećenima uskratilo pravo na prigovor višem tužiocu.

Zanemareno je oko 150 iskaza građana koji su opisali simptome, izveštaj nemačkog tima "Earshot" i medicinska dokumentacija, dok su tvrdnje državnih organa uzete kao nepobitne. Obrazloženje da je stampedo nastao jer su redari presvlačili prsluke ocenjeno je kao logički neodrživo.

Umesto istrage samog događaja, tužilaštvo je od BIA tražilo provere 154 građana (da li su članovi partija ili NVO) i pokrenulo progon vojnog analitičara Aleksandra Radića i drugih kritičara zbog navodnog rušenja ustavnog poretka. Zamenik glavnog tužioca Miodrag Marković je pre donošenja odluke na televiziji javno kriminalizovao građane i obećavao hapšenja.

Koje se mere predlažu:

Krivično gonjenje Miodraga Markovića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja (član 359. stav 1. KZ), uz istragu po čijim je nalozima radio i da li je delovanjem starešine tužilaštva stvorena odluka o izvršenju dela.

Disciplinski postupak protiv tužioca Miodraga Markovića i tužiteljke Aleksandre Stefanović zbog teškog kršenja načela nepristrasnosti.

Razrešenje i hitno udaljenje (suspenzija) sa funkcije za Miodraga Markovića.

Policija na Gradini otkrila robu vrednu milion dinara: U kamionu pronađeni parfemi, torbice i Kamagra

Smrt studentkinje i pretres Filozofskog fakulteta i Rektorata (KTR br. 1765/26 – KTRKO br. 415/26)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Povodom tragične smrti 25-godišnje devojke na Filozofskom fakultetu 26. marta 2026. godine, tužilaštvo je predmet neosnovano formiralo pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije (POSK).

Nasuprot izričitoj naredbi suda da se sa servera kopiraju samo video-snimci kamera, tužioci Miodrag Marković i Aleksandar Milošević su usmenim nalogom policiji naložili da iz Rektorata fizički zapleni kompletan server, čime su se nezakonito domogli zaštićenih baza podataka svih studenata i zaposlenih.

Fokus istrage je svesno skrenut sa uzroka smrti devojke na kancelariju 512, gde je sedište studentskog pokreta – zaplenjeno je 7 džakova sa 26 registratora studentskih plenuma, transparenti, farbe i bedževi. Policajci su svedoke jednoobrazno ispitivali o delovanju studentskog pokreta. Tragičan događaj je zloupotrebljen za obračun sa studentima.

Koje se mere predlažu:

Krivično gonjenje postupajućih javnih tužilaca (Miodraga Markovića i Aleksandra Miloševića) pred nadležnim tužilaštvom zbog zloupotrebe službenog položaja.

Tužilaštvo pokrenulo istragu zbog transfera fudbalera Partizana u Mančester siti: Proverava se gde je završio novac

Pomilovanja (KTR br. 598/26)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Krivična prijava protiv Aleksandra Vučića zbog zloupotrebe položaja prilikom donošenja odluka o pomilovanju odbačena je u ekspresnom roku od samo nekoliko dana, bez ijedne jedine provere.

Postupajuća tužiteljka Danijela Kljajić nije zatražila spise od Ministarstva pravde niti Kabineta predsednika, niti je izvršila uvid u 49 spornih odluka o pomilovanju. Selektivno je citirala zakon i potpuno ignorisala činjenicu da je pomilovano lice protiv koga se vodio postupak za teško ubistvo u pokušaju, iako Evropski sud za ljudska prava izričito zabranjuje abolicije i pomilovanja kod najtežih povreda prava na život.

Koje se mere predlažu:

Disciplinski postupak protiv tužiteljke Danijele Kljajić zbog kršenja načela nepristrasnosti i narušavanja ugleda tužilaštva (član 115. ZJT).

Pretio taksisti, izvukao ga iz vozila, pa se slupao: Uhapšen razbojnik (30) iz Niša

Slučaj "Vista Rica" i hapšenje funkcionerke (KTO br. 73/26)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Rukovodilac POSK-a Aleksandar Milošević je protivzakonito izdao nalog za hapšenje pomoćnice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca D. M., iako je znao da je za funkcionere koje postavlja Vlada isključivo nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).

Iako je u zapisnik uneo da nije nadležan, predmet nije prosledio JTOK-u, već ga je spustio Opštem odeljenju VJT-a i prekvalifikovao na odavanje tajnih podataka novinaru nedeljnika "Radar". Tužilac Zoran Nikolov je potom podneo manjkav optužni predlog koji je sud dva puta vraćao na doradu, da bi tužilaštvo mesecima izbegavalo da postupi po nalogu suda i na kraju potpuno propustilo rokove, svesno gazeći pravo okrivljene na suđenje u razumnom roku.

Koje se mere predlažu:

Disciplinska odgovornost postupajućih tužilaca zbog neopravdanog nepostupanja u propisanim rokovima i grubog kršenja načela nepristrasnosti.

Obdukcija otkrila nove detalje smrti Ruskinje na Zlatiboru: Ispituje se muškarac koji je bio sa njom

Gaženje studenata automobilom na protestu (KTO br. 66/25 i KTO br. 54/25)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Nakon što je vozač M. S. automobilom u Jurija Gagarina pokosila studente i nanele devojci prelom lobanje opasan po život, postupajuća tužiteljka je podigla optužnicu za teško ubistvo u pokušaju.

Međutim, šef VJT Nenad Stefanović istog dana prihvata zahtev advokata odbrane i nezakonito izuzima tužiteljku (bez njenog izjašnjenja i na osnovu neistinitih tvrdnji o navodnoj pristrasnosti). Predmet preuzima Miodrag Marković koji bez ijednog novog dokaza delo prekvalifikuje u znatno blaže (izazivanje opšte opasnosti) kako bi se predmet prebacio na osnovni sud. Vrhunac pristrasnosti usledio je kada je Marković na televiziji "Informer" javno pozvao predsednika Republike da pomiluje okrivljenu.

Koje se mere predlažu:

Krivično gonjenje Miodraga Markovića za krivično delo Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika (član 360. KZ) i zloupotrebu položaja.

Disciplinski postupak protiv glavnog tužioca Nenada Stefanovića zbog nezakonitog korišćenja hijerarhijskih ovlašćenja i arbitrarnog mešanja u rad tužilaca.

Razrešenje i momentalno udaljenje sa funkcije (suspenzija) za Nenada Stefanovića.

Tužilaštvo demantovalo navode o privođenju Bake Praseta: Sledi krivična prijava za jutjubera

Napad na studente i profesore FDU (KTO br. 48/25)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

Predmet povodom napada huligana na studente i profesore FDU tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu netransparentno je oduzet od prvobitnog tužioca Pantelića (čije je ime jednostavno precrtano na koricama spisa) i dodeljen Miodragu Markoviću.

Marković je odbacio prijavu protiv dvojice osumnjičenih. Iako je Apelaciono tužilaštvo usvojilo prigovor i izdalo obavezno uputstvo da se ispitaju svedoci i analiziraju snimci, Marković više od godinu dana nije preduzeo apsolutno ništa, odbio je da sasluša identifikovanog napadača i nezakonito zabranio advokatu oštećenih uvid u spise predmeta.

Koje se mere predlažu:

Disciplinski postupak protiv Miodraga Markovića zbog upornog kršenja načela nepristrasnosti i opstrukcije postupka (član 115. ZJT).

Belivuku, Miljkoviću i njihovim suprugama presuda 25. decembra: Tužilaštvo traži zatvorske kazne i oduzimanje imovine

Bekstvo begunaca koje traži SAD (KTR br. 2359/25)

Šta je zaključilo Vrhovno tužilaštvo:

U slučaju američke zamolnice za izručenje kineskih i američkih državljana (Cui Guanghai i Džon Miler), VJT Beograd je postupalo iako uopšte nije stvarno nadležno.

Predmet je mimo pravila dodeljen Miodragu Markoviću, koji je odmah dao saglasnost da se beguncima ukine zatvorski pritvor i odredi nanogica – uprkos ranijim odlukama suda da postoji ogroman rizik od bekstva. Kada su obojica 4. avgusta presekla nanogice i pobegla, Marković je čekao punih sedam dana da obavesti sud i predloži poternicu, čime im je direktno omogućio prelazak granice i bekstvo.

Uz to, Stefanović i tužilac Nikola Uskoković mesecima su ignorisali obavezujuće naloge Vrhovnog tužilaštva, urgencije Ministarstva pravde, ambasade SAD i FBI-ja, a ključni dopis Vrhovnog tužilaštva jednostavno je sakriven iz spisa. Otkriveno je i da je NN lice iz Ministarstva pravde krilo originalnu zamolnicu SAD čak četiri i po meseca kako bi advokati mogli da traže ukidanje pritvora.

Koje se mere predlažu:

Hitno prosleđivanje celokupnog izveštaja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) radi pokretanja krivičnog postupka protiv Nenada Stefanovića, Miodraga Markovića, Nikole Uskokovića i NN lica iz Ministarstva pravde zbog zloupotrebe položaja, uz rok od 7 dana za povratnu odluku.

Dostavljanje dokumentacije Disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva.

Hitno obaveštavanje javnosti o svim nalazima.

Suđenje vračarskoj grupi: Miloš Nilović Runjo ispričao kako je izbegao napad u kafiću

Zaključak Vrhovnog javnog tužilaštva

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva je u zaključku navela da uočene nepravilnosti nisu izolovani incidenti, već sistemski obrazac ponašanja pod direktnom odgovornošću Nenada Stefanovića. Navodi se da je Stefanović stvorio paralelni sistem u kojem su zloupotrebljavana procesna ovlašćenja.

Reagovalo Više javno tužilaštvo u Beogradu na izveštaj Vrhovnog tužilaštva

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da odbacuje kao neutemeljene navode iz Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je sastavila Komisija za nadzor tog tužilaštva i podseća da je sam njen sastav bio promenljiv i upitan iz više razloga, zbog čega je kako se navodi,  pored ostalog, ostalo nejasno i kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole.

"Osnovano se postavlja pitanje da li je Izveštaj uperen na ispitivanje zakonitosti, delotvornisti i jednoobraznosti u postupanju, ili je zapravo iskorišćen kao sredstvo za obračun Vrhovnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva sa glavnim javnim tužiocem i određenim javnim tužiocima VJT u Beogradu", navodi se u ragovanju VJT u Beogradu na izveštaj Komisije formirane rešenjem Vrhovnog javnog tužioca.

Kako se navodi, VJT u Beogradu najoštrije osuđuje i objavljivanje detalja izveštaja u javnosti pre nego što je isti dostavljen VJT u Beogradu, jer se time prema stavu ovog tužilaštva "narušava poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva bez ikakvih dokaza o bilo kakvim nepravilnostima u radu".

"Više javno tužilaštvo u Beogradu će se detaljno izjasniti o konkretnim navodima Izveštaja nakon svestrane analize istog", navodi se u saopštenju.

Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca O br. 8/26 od 27.10.2026. godine, kako se dodaje, doneto je na osnovu člana 16. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, kojim je propisano Vrhovni javni tužilac izdaje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog nosioca javnotužilačke funkcije radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

U Opšte obaveznom uputstvu navedeno je, kako je pojašnjeno, da se nadzor sprovodi “radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih nosilaca javnotužilačke funkcije, u cilju praćenja i usmeravanja rada javnih tužilaštava i nadzora nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, shodno članu 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu”.

"Ono što prvo upada u oči je navod iz uputstva da “omoguće uvid u svaki predmet tog tužilaštva na zahtev člana Komisije, koji će biti opisno ili na drugi način inividualizovan”. Ovakvo ovlašćenje Komisije je u najmanju ruku neobično, odnosno upitno, ukoliko govorimo upravo o ovlašćenjima Vrhovnog javnog tužilaštva iz člana 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu", navodi se u saopštenju i dodaje:

"Uzgred, u prostorije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pristupila je Komisija formirana rešenjem Vrhovnog javnog tužioca A broj 513/26 od 27.10.2026. godine, međutim niko od ovlašćenih lica ispred Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nije imao uvid u to rešenje, pa samim tim je ostalo nepoznato ko čini Komisiju (jer onda govorimo o kolektivnom telu za nadzor) ili članovi Komisije postupaju samostalno prilikom nadzora (što zapravo znači da i nije u pitanju komisija u formalnom smislu te reči).

Komisija je, kako se navodi, svakoga dana dolazila u nešto izmenjenom ili potpuno drugačijem sastavu, "tako da je ostalo nejasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole od strane Komisije i da li se, pored formalnog naziva, uopšte radi o Komisiji ili pojedinačnim javnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno vrše kontrolu određenih predmeta!?​"

"Dakle, ostala je nepoznanica koji je sastav i mandat Komisije. Samim tim, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije imalo uvid, niti je poznato da li postoji neki pravilnik o radu komisije, obaveza nekakvog kvoruma za rad, bliža ovlašćenja članova komisije itd. I pored svega navedenog, članovima Komisije su u skladu sa Opštim obaveznim upustvom, obezbeđeni svi uslovi za nesmetan rad, naročito posebna prostorija, uvid u svaki predmet koji su tražili, odnosno Više javno tužilaštvo u Beogradu je od početka rada Komisije u svemu poštovalo Opšte obavezno uputstvo O br.8/26 od 27.10.2026. godine, ujedno poštujući i hijerarhijska ovlašćenja, kao i Etički kodeks javnih tužilaca", saopšteno je iz VJT u Beogradu.

Određen pritvor upravniku Zabele: Osumnjičen za zloupotrebu položaja i malverzacije u vezi sa glasanjem

​Dalje, kako je to u Reagovanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 05.11.2026. godine već navedeno, kako se dodaje, na samom početku rada komisije kao prvi problem iskrslo je pitanje postupanja u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka, odnosno neophodnosti da članovi komisije koji treba da ostvare uvid u predmete označene oznakom tajnosti poseduju odgovarajući sertifikat, budući da veći broj članova ovakav sertifikat ne poseduje, ili na traženje ovlašćenog lica, rukovalaca tajnim podacima u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, nisu omogućili uvid u isti.

- Ovo je bitno istaći jer se na ovaj način mogao kompromitovati ne samo rad Komisije, već je ozbiljno dovedeno u pitanje postupanje u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka i od strane zaposlenih u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu - zaključuje se.

​U pomenutom reagovanju, kako se podseća, istaknuta je i činjenica da je 2. novembra član navedene Komisije javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković, u sred rada Komisije, gostovao na televiziji Insajder, u emisiji novinara Jugoslava Ćosića, gde je imao javni nastup koji je potpuno bio u suprotnosti sa odredbom člana 7 već pomenutog Etičkog kodeksa javnih tužilaca i koji ozbiljno dovodi u pitanje motiv za nadzor, budući da je imenovani pored komentarisanja konkretnih predmeta koji su ujedno i predmet nadzora, na vrlo direktan način prejudicirao izveštaj.

"Naime, gostujući u navedenoj emisiji, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković je na pitanje novinara kakav može ishod rada Komisije da se očekuje, parafraziramo, naveo da postoje samo tri moguća ishoda: pokretanje disciplinskog posupka, podnošenje krivične prijave ili izdavanje obaveznog uputstva u pojedinom predmetu. Dakle, navedeni član Komisije nije naveo kao četvrtu mogućnost da se nepravilnosti uopšte ne nađu", podseća se u saopštenju.

Kako se dodaje, "da stvar bude još gora, pojasnio je da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pri čemu je nejasno da li su već predviđene konrektne pravne kvalifikacije “krivičnih dela” budući da, iako verujemo da je članu Komisije to poznato, nosioci pravosudnih funkcija mogu odgovarati krivično pred pravosudnim organima različitih, a naročito opšte nadležnosti!?"

Veselin Milić negirao krivicu: Bivši šef beogradske policije pred sudom zbog ubistva na Senjaku

"Kada se pomislilo da je to kraj neprimerenim izjavama i uopšte celog istupanja, imenovani je otvoreno favorizovao rad određenih javnih tužilaštava, konkretno Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pri čemu je u nekoliko navrata, unapred posredno dovodio u pitanje rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, prejudicirajući gore navedene moguće mere Komisije povodom pronađenih nepravilnosti", navodi se.

Više javno tužilaštvo u Beogradu, kako se dodaje, iz ovakvog stava i ovakvog javnog istupanja člana Komisije, te prejudiciranja ishoda nadzora, ali i sadržine izveštaja koji je potom usledio, proizlazi da je postupanje Komisije predstavljalo određenu vrstu “prikupljanja dokaza” u cilju sprovođenja nekakve neformalne predistrage, odnosno u cilju pokretanja disciplinskih postupaka, odnosno da je Vrhovno javno tužilaštvo zloupotrebilo navedeni institut u pravcu postizanja sasvim drugog cilja.​

"Više javno tužilaštvo u Beogradu ne može da dopusti sebi privilegiju da ostane nemo, kao najveće i po svojim nadležnostima najvažnije tužilaštvo u Republici Srbiji, koje pored Glavnog javnog tužioca, čini i 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije (neračunajući tužioce upućene u druga tužilaštva), koji svi zajedno i pored nepopunjene sistematizacije, pri datom obimu posla, u skladu sa zakonskim propisima i etičkim načelima, daju svoj maksimum u cilju savesnog i odgovornog obavljanja svoje javnotužilačke funkcije", zaključuje se u saopštenju VJT u Beogradu. 

Pozajmili 98 miliona dinara povezanoj firmi, pa preuzeli 70 odsto akcija: Uhapšena dva direktora u Novom Sadu