Danas obeležavamo letnje Zadušnice: Ovo su običaji kod Srba

Danas se obeležavaju Letnje zadušnice, koje se nazivaju i Duhovske.

Zadušnice su hrišćanski pravoslavni praznik koji je posvećen sećanju na preminule. Praznuje se ne samo ukazivanjem poštovanja precima, već i kroz velikodušnost i milostinju prema siromašnima i onima kojima je to potrebno.

Jedan od običaja koji se upražnjava je poseta grobovima naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih „daća“ na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita.

Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način „hrani“ duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo.

Na zadušnice se, u nekim krajevima Srbije, mesi pogača bez kvasca.

Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

Vernici u kolonama ispred Vaznesenjske crkve: Celivanje čudotvorne ikone i svetih moštiju na Spasovdan

Na zadušnice se deli milostinja. Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer je bolje poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju. Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

U crkvi se na zadušnice pominju reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka:

"Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih".

U nedelju, 23. juna, pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svete Trojice ili Duhove.

Duhovi se obeležavaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole.
 

U podne zvone zvona na pravoslavnim crkvama za spasenje srpske države i naroda