Alarm za obrazovanje u Srbiji: Naši đaci ponovo ispod proseka na PISA testu - gde najviše škripi?

Učenici iz Srbije ostvarili su 2025. godine lošije rezultate na PISA testiranju iz matematike, čitalačke pismenosti i prirodnih nauka u odnosu na prethodni ciklus testiranja 2022. godine, a rezultati su, prema Dragici Pavlović Babić, profesorki Filozofskog fakulteta u Beogradu, na istorijskom minimumu od kada Srbija učestvuje u istraživanju. 

Oko polovine učenika ne dostiže prag funkcionalne pismenosti u sve tri oblasti, dok je u matematici taj udeo veći od 50 odsto.

Rezultati PISA 2025 istraživanja: Učenici iz Srbije ostvarili lošije rezultate nego u prethodnim ciklusima

MUP objavio alarmantne podatke: Više od 6.300 prekršaja u zonama škola za samo nedelju dana

Pavlović Babić ocenjuje da je reč o ozbiljnom alarmu za obrazovni sistem i da su za poboljšanje potrebne dugoročne i sveobuhvatne mere.

"Pre svega, da razumemo da su ovi rezultati sada značajno lošiji, i oni su na istorijskom minimumu otkada učestvujemo u ovom istraživanju, znači od početka tamo 2000-ih godina, 2002/2003. smo se uključili u ovaj projekat koji ispituje kvalitet, procenjuje kvalitet obrazovanja koji se odvija u nekom obrazovnom sistemu, u ove tri ključne oblasti", rekla je.

Prema njenim rečima, matematika, čitanje i prirodne nauke predstavljaju oblasti koje su značajne za obrazovanje, ali i za budući lični i profesionalni razvoj učenika.

"To su svakako oblasti koje u svakom obrazovanju neguju i koje od početka školovanja učenici se kroz te oblasti provlače, što govori o njihovom značaju i za ličnu budućnost, profesionalni i lični razvoj", navela je profesorka, prenosi Euronews Srbija.

Pavlović Babić ukazuje i na širi značaj rezultata, jer učenici koji danas prolaze kroz obrazovni sistem predstavljaju buduće profesionalce koji će voditi društvo.

"Ali da ne zaboravimo, oni su nam i neka prognoza za razvoj našeg društva i naše zemlje u budućnosti, jer to su deca sutra, profesionalci koji će voditi ovo društvo", istakla je.

Učenici beleže slabije rezultate zbog mobilnih telefona: Hoće li Srbija uvesti zabranu u školama?

Pad rezultata nije zabeležen samo u Srbiji. Kako navodi Pavlović Babić, i drugi obrazovni sistemi imali su slabije rezultate, ali je bilo i zemalja koje su napredovale.

"Dakle, pad je oštar, tačno je da su i drugi obrazovni sistemi zabeležili pad, ne tako dramatičan kao mi, ali tačno je i da su neki napredovali, ne samo Crna Gora", navela je.

Ona navodi da je koncept PISA testiranja odavno poznat i da je bilo dovoljno vremena da se o kvalitetu obrazovanja govori i iz perspektive obrazovnih ishoda koji se ovim istraživanjem ispituju.

"Na nama je da kažemo da li je to nešto što je važno za učenike. Da, važno je, to su kompetencije koje će im sutra biti potrebne u životu, a na sistemu je onda da ozbiljnim merama, dugoročnim merama i njihovom posvećenom implementacijom podrže obrazovne ishode", objašnjava.

Pavlović Babić kaže da nije lako izdvojiti jedan osnovni razlog za lošije rezultate, jer na obrazovanje utiče veliki broj faktora.

"Nije lako reći šta je osnovni razlog. Obrazovanje se odvija u opštem društvenom kontekstu, odvija se u specifičnom regionalnom kontekstu, u specifičnom školskom kontekstu, mnogo faktora tu utiče", smatra ona.

Koliko đaka sedi u srpskim klupama: Oko 13 odsto pohađa privatne škole - više ima dečaka

Oko polovine učenika ne dostiže prag funkcionalne pismenosti

Posebno zabrinjavaju podaci o funkcionalnoj pismenosti. U čitalačkoj pismenosti 53 odsto učenika u Srbiji nalazi se ispod praga funkcionalne pismenosti, dok Pavlović Babić navodi da se u sve tri oblasti radi o približno polovini učenika koji ne dostižu taj prag.

"Mi smo u sve tri oblasti negde oko 50 odsto procenata učenika koji ne dostižu prag funkcionalne pismenosti, to je najdramatičnije u matematici, gde smo prešli tih 50 odsto i to zaista zvuči dramatično, ali to i jeste dramatično", navela je.

Kako objašnjava, zadaci na prvom nivou, odnosno ispod praga funkcionalne pismenosti, kao i na samom pragu, podrazumevaju osnovno razumevanje i primenu jednostavnih koncepata.

"To u stvari znači, ako pogledate ilustracije testa koje su učenici rešavali na prvom nivou, dakle ispod praga funkcionalne pismenosti, i na samom pragu funkcionalne pismenosti nalaze se elementarni zadaci koji pokazuju da učenici razumeju i umeju da primenjuju neke najjednostavnije osnovne koncepte iz matematike u jednostavnim situacijama u kojima su sve informacije eksplicitno date", kaže.

Reč je o učenicima od 15 godina, koji su, kako navodi profesorka, tipično na početku srednjoškolskog obrazovanja. Na pitanje da li je ovo alarm za obrazovni sistem, kaže da nema sumnje da je tako.

Bezbednost dece na prvom mestu: U Srbiji počinju pojačane kontrole u zonama osnovnih škola

"Svi alarmi treba da se upale, ovo je ozbiljan alarm, i jedna vrsta upozorenja dolazi iz okolnosti da su rezultati veoma niski. Dakle, kada se poredimo sa međunarodnim prosekom, mi smo daleko ispod međunarodnog proseka, i to naše zaostajanje  je negde reda veličine dve školske godine. To je kao da se vozite u jednom sporom vozu dok drugi prolaze pored vas, vi se klackate", navodi ona.

Kaže da se ovde pali još jedan alarm, a to je činjenica da podaci pokazuju da su rezultati iz godine u godinu lošiji.

"Druga vrsta upozorenja - rezultati su u padu. Mi znamo kako je bilo ranije, nismo bili blistavi ni u jednom od ciklusa, ali su nam rezultati bili za 20 i više poena viši nego što su sada. I to što smo u padu je takođe jedan ozbiljan alarm koji kaže: posvetite se obrazovanju i radite to kako treba", navodi ona.

Gde je rešenje?

Ona objašnjava da prednost učešća u međunarodnom istraživanju jeste u tome što vi vidite različite prakse i vidite kako različiti obrazovni sistemi funkcionišu, šta se u njima dešava, a onda i kakve rezultate daju.

"Imate mnogo prilika da učite i da usvajate one prakse, da ne morate na svojim leđima da isprobate. Ne morate vi da prođete kroz neku probu, kroz neki eksperiment, možete da učite iz drugih obrazovnih sistema, ali ono što je opšta lekcija, je da rezultati koje smo dobili na ovom istraživanju nisu slučajni, nisu efekat sticaja nekih okolnosti ili trenutnih dešavanja, nego oni pokazuju stanje, dugoročno stanje", objasnila je.

Kako kaže, kako su ovi rezultati nastal nakon dužeg niza raznih procesa, i sam oporavak bi značio da je za to potrebno izvesno vreme. Rezultati, dodaje, se ne postižu preko noći.

"Da biste vi na to odgovorili smislenom merom, morate da imate politike, morate da imate intervencije u obrazovnom sistemu koje će trajati, koje će biti sveobuhvatne. Dakle, odnosiće se na sve segmente sistema, odnosiće se na sve učenike i koje će, evo da to kažem još jednom, odgovorno da se sprovode koliko god je potrebno. Nekim sitnim intervencijama, malim trikovima, ne možemo popraviti stanje kada je reč o kvalitetu obrazovanja", navodi.

Kaže da je obrazovni sistem u Srbiji demotivisan, odnosno da su demotivisani i učenici i nastavnici. Naime, kako dodaje, veći broj učenika školu vidi kao obavezu. Na pitanje kako podići motivaciju, kaže da se obrazovanju da dužna pažnja.

"Da se obrazovanju posveti dužna pažnja, da mu se u društvu da ono mesto koje zaslužuje. Dakle, poštovanje prema celoj toj delatnosti, poštovanje prema ljudima koji su nosioci te delatnosti, prema onima koji se školuju, njihove obrazovne potrebe takođe treba uzeti u obzir. Oko 20 odsto naših učenika je reklo da je škola gubljenje vremena, pa morate da uradite nešto da oni vide smisao svog školovanja", objasnila je Dragica Pavlović Babić.

Kako je Srbija izgledala pre stotina miliona godina? Izložba u galeriji SANU čuva tragove drevnih mora i vulkana

Crna statistika na putevima Srbije: Motociklisti masovno stradaju, broj poginulih u porastu