Da li ima mesta poređenju: Koliko se razlikuju poslednje poplave od onih iz 2014.

Još se sabira šteta od poplava, a do sada je prijavljena šteta za oko 1.600 stambenih objekata. 

Isplata pomoći ugroženima, kako je najavljeno, trebalo bi da počne sredinom jula. 

Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević objasnio je u razgovoru za RTS ko sve ima pravo na pomoć, ali i koliko se šteta od junskih poplava razlikuje u odnosu na one iz maja 2014. godine.

Ministar za javna ulaganja rekao je da je procena da je šteta pričinjena na 1.600 stambenih objekata, ali da će se konačan broj znati tek nakon isplate državne pomoći za oštećene stambene objekte.

Kaže da pravo na državnu pomoć za oštećeni stambeni objekat imaju vlasnici oštećenih stambenih objekata, a da su lokalne samouprave na terenu i da će takve objekte obići.

“Vlasnici treba da prijave štetu, da podnesu zahtev za isplatu pomoći i nakon toga je odgovornost lokalnih samouprava da za svaki taj slučaj sprovedu postupak i da izdaju rešenje kojim se priznaje pravo na pomoć, kojim se utvrđuje kategorija štete na objektu i iznos pomoći koji u neposrednoj vezi sa kategorijom štete“, rekao je Blagojević.

Naveo je i da je vlada usvojila program obnove objekata, stambenih objekata oštećenih u poplavama, a koji predviđa i iznose pomoći po kategorijama, shodno zabeleženoj šteti na stambenim objektima.

"Ti iznosi su sada značajno veći u odnosu na iznose državne pomoći u nekim od prethodnih poplava, s obzirom na to da je u međuvremenu nastupila promena cena na međunarodnom tržištu građevinskog materijala, nastupila je promena cena vrednosti radova, te ta nova vrednost, ti novi iznosi državne pomoći treba zapravo da reflektuju taj rast cene“, objasnio je Blagojević.

Kako je precizirao, pomoć će sada biti za 40-50 odsto veća u odnosu na to kolika je bila ranije.

Obnova infrastrukture

Marko Blagojević je najavio i da će se raditi na obnovi lokalne infrastrukture, i putne i komunalne, kao što je i rađeno svaki put od 2014. godine.

“Kada su mostovi na lokalnim putevima u pitanju, podsetiću da je od 2014. do danas podignuto 140 novih mostova – i to mostova koji su projektovani prema postojećim rizicima. To znači da su projektovani tako da budu otporni na sve buduće takve poplave. I nijedan od mostova koji su podignuti nakon 2014. godine nije pretrpeo oštećenja, bez obzira na to što smo nakon 2014. godine u nekoliko navrata imali nova plavljenja", istakao je Blagojević.

Istakao je da je od 2014. do danas vlada opredelila sredstva u iznosu od blizu 20 milijardi dinara za finansiranje intervencija na 786 lokacija u 98 lokalnih samouprava širom zemlje.

Mogu li se poslednje poplave uporediti sa onima iz 2014.

Ministar za javna ulaganja smatra da nema mesta poređenju sa poplavama iz 2014. godine.

"Prvo tada je bilo poplavljeno 106 lokalnih samouprava. Sada ih ima 56. Tada je bilo poplavljeno preko 22.000 stambenih objekata. Sada ih ima 1600. Jedini parametar gde ima mesta poređanju ove sa 2014. godinom, to je količina padavina. Imali smo slučajeve, brojne, na teritoriji naše zemlje, gde se samo za par sati na zemlju sručilo i do 100 litara kiše po kvadratnom metru, a 20 litara kiše predstavlja granicu rizika", rekao je Blagojević.

Naveo je i da imamo problema sa vodotocima i sa kanalizacijom koja nema apsorpcioni kapacitet takav da može da prihvati svu tu vodu.