Iza ekrana, skriveni iza lažnih profila i prividne anonimnosti, mnogi sebi daju slobodu da vređaju, ponižavaju i zastrašuju, ne razmišljajući o posledicama koje njihove reči ostavljaju na drugoj strani.
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju pokazalo je da je svaka osma devojka u Srbiji doživela neki oblik digitalnog nasilja, dok se dve trećine njih nikome nije obratilo za pomoć.
Ponižavanje, laži, zloupotreba podataka, fotografija i sve češći sadržaji napravljeni veštačkom inteligencijom. Digitalno nasilje ima mnogo lica, a često počinje porukom ili komentarom, koji se ne zaboravlja lako.
Na ozbiljnost ovog problema ukazuje i poslednje istraživanje CeSID-a, koje je obuhvatilo mlade žene uzrasta od 16 do 29 godina.
„Devojke i žene zapravo često ne shvataju šta se oko njih dešava i ono što je još veći problem je da je svega 23 odsto od žena koje su doživele neku vrstu digitalnog nasilja to i prijavilo. Dakle, one nisu osvešćene, mi nismo osvešćene dovoljno da takvu vrstu nasilja i problemima kojima svedočimo na društvenim mrežama i prijavimo“, ističe Emilija Orestijević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Skriveni iza ekrana, počinioci se osećaju slobodno i nedodirljivo, dok teret njihovih reči ostaje na drugoj strani. Čak 90 odsto ispitanica smatra da su se posledice nasilja odrazile na njihov privatan život, kroz narušene odnose i izgubljeno samopouzdanje.
„Kada ste vi bukvalno žrtva nečega što dolazi spolja, vi ne vidite, vi nemate osećaj u stvari gde je granica toga. Da li mi neko ko šalje te poruke čeka negde ispred, koliko sam ja ugrožena, do kog stepena, da li je to nešto samo virtuelno, da li će to prerasti u nešto ozbiljno fizički ugrožavajuće. To žrtvu čini vrlo ranjivom“, objašnjava za UNU psihološkinja Snežana Anđelić.
Iako se neke devojke povere prijatelju ili članu porodice, istraživanje je pokazalo da većina ćuti - u strahu i uverenju da institucije neće ništa preduzeti.
„U zavisnosti od vrste digitalnog nasilja, postoje različite vrste platformi i institucija kojima se mogu obratiti za pomoć. Od platforme Čuvam te, koja uključuje najpre slučajeve koje se odnose na decu, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i jedne jako dobre platforme koja se zove Sajber straža, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa odeljenjem za visoko tehnološki kriminal pokrenulo“, poručuje Orestijević.
Za mlađe generacije, diigatalan prostor deo je svakodnevice, zato sprečavanje nasilja ne sme da počne tek kada se ono dogodi. Prevencija počinje u porodici i školi, kako bi mladi naučili da prepoznaju nasilje i ne okreću glavu kada se ono događa drugima.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
